Analiza postupanja novinara TANJUG-a u intervju sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem!

Biro za društvena istraživanja je sproveo analizu sadržaja intervja novinara Tanjuga sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem. Cilj analize je bio da se utvrdi kolika je:

• Širina intervjua – broj i vrsta tema koje su bile predmet pitanja u intervju, odnosno koliko su teme bile relevantne i aktuelne, te koliko su sve teme, odnosno dimenzija tema koji su (ne)povoljne po gosta bile sadržane u pitanjima i
• Dubina intervjua– zastupljenost uvodnih i produbljujućih pitanja sa fokusom koliko su (ne)povoljna po gosta, odnosno, kakvo je postupanje novinara, odnosno kako se novinar ponaša prema gostu (istražuje, analizira, pita, prodseća, proverava, zagovara, hvali, propagira, etiketira …)
• Visina intervjua – zastupljenost i vrsta stavova, činjenica, statističkih podataka, normativnih akata, analiza ili istraživanja pri postavljanu pitanja gostu.

Nalazi iz analize sadržaja:

• Temaski dijapazon tokom intervjua je bio aktuelan, ali ne i relevantan u smislu da sve aktuelne teme nisu bile deo pitanja u intervju, odnosno svi aspekti tema koje su bile tokom intervjua i
• Tematski okvir je bio upodobljen sa preferencijama gosta, bez otvaranja onih strana tema i aspekata koje su bile štakljive po gosta.
• Tempo i teme u emisiji, koje su novinari samo inicirali uvodnim pitanjem, su usmeravane i produvljivane od gosta i
• Propitivanje, koje je bilo u drugom delu emisije je bilo plitko i završavalo se na inicijalnom/prvom prvom pitanju.
• Novinari su bili, posebno u prvom delu intervjua, saučesnici u promociji gosta, koji je najavljen kao predsednik Republike, a pričao je kao predsednik Republike, Vlade i SNS-a i
• Novinari su koristili narative i etikete koje koriste gost i predstavnici vlasti koju predstavlja kada govore o opoziciji. Konkretno, u uvodnom delu novinari su koristili etiketu glasna manjina, koja je po svom sadržaju slična etuketi lažna manjina koju je gost manjine koristio u tekstu “Elita i plebs”, koji je nastao kao reakcija na tekst u kojem je predstavljeno istraživanje javnog mnjenja Biroa za društvena istraživanja – BIRODI o sociodemografskim karakteristikama grasača SNS u skladu sa profesionalnim uzusima javno-mnjenjske profesije, što je potvrdila nakon dostavljanja rezultata istraživanja i Svetska asocijacija za istraživanje javnog mnjenja – WAPOR primajući u člnastvao i imenujući autora analize, Zorana Gavrilovića, za nacionalnog koordinatora WAPOR-a. Nakon objave teksta nad BIRODI je sprovedena medijska kampanja u kojoj su učestvovali narodni poslanici, botovi, novinari iz provladinih tabloida  i analitičari koji su zahtevali reagovanje tužilastva, istraživanje nazivali fašističkim, a BIRODI “Institutom Jozef Mengele”. Ovaj intervju u jednom segmetu predstavlja svojevrsni eho tog etiketirajućeg narativa, koji ovom prilikom prenose i novinari kroz svoja pitanja koja su postavljali gostu.
• Kada je gost koristio etikete o opoziciji i kritičkim delovima javnosti, novinari su ćutali/nisu reagovali.
• Kada je u pitanju visina intervjua, novinari su se referelirali na stavove relevatnih aktera za teme, zatim na statističke podatke iz državnih izvora, odnosnopodataka koje je gost prezentovao ranije ili tokom emisije.

U prilogu je Analiza postupanja novinara TANJUG-a