Izjava za javnost izvršnog direktora BIRODI-a povodom izbora u Udruženju novinara Srbije!

Usled interesovanja koje je izazvao twit izvršnog direktora Biroa za društvena istraživanja – BIRODI, Zorana Gavrilovića,  koji je prenet na sajtu Udruženja novinara Srbije (UNS) kao vest prenosimo njegovu izjavu u celosti:

„Nakon uvida u slučaj UNS-ovog izbora za predsednika kao neko ko se bavi temom integriteta strukovnih udruženja pristupio sam analizi ovog slučaja. Na početku valja reći da u teoriji pod profesijom se podrazumeva zanimanje za koje postoji tamo gde postoji sistem školovanja za stručno znanje/eskpertizu koje se završava licenciranjem u formi diplome, strukovno udruženje i kodeks profesije. Imajući to u vidu za analitički okvir sam uzeo:

• Zakon o sprečvanju korupcije članove 2, 40 in 41,
• Kodeks novinara Srbije sekciju o sukobu interesa i
• Statut UNS-a član 20.

Član 2 Zakona o sprečavanju korupcije definiše ko je javni funkcioner. To je “svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti.”

Član 41 istog zakona definiše sukob interesa kao “situaciju u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice”.

Član 40 ovog zakona defiše obaveze javnog funkcionera:

• Da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.
• Da ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.
• Da mu je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.

U sekciji “Sprečavanje кorupcije i suкoba interesa” Kodeksa novinara Srbije se između ostalog se kaže:

Novinar ne izveštava o temama u kojima ima privatni (lični ili grupni) interes.

Smernice:

Neće se smatrati neprimerenim ukoliko novinar koji u nekoj stvari ima i lični interes izveštava o toj temi ako je u pitanju stvar od šireg javnog interesa (npr novinar koji živi u jednom delu grada piše tekst o potrebi da se u tom delu grada izgradi nova škola).

Novinar bi trebalo da učini sve da izbegne situacije koje bi mogle da dovedu do sukoba interesa, stvarnog ili prividnog, i koje bi mogle da ga navedu da kompromituje svoj ugled ili ugled profesije. Novinar koji ne može da izbegne sukob interesa dužan je da bez odlaganja o tome obavesti urednika.

Smernice:

Novinar ne bi trebalo da izveštava ili iznosi stavove o ljudima s kojima je u bliskom krvnom srodstvu, braku, kao i bližim porodičnim ili prijateljskim odnosima.

Novinar/urednik ne bi trebalo da izveštava o temama u kojima ima lični, politički ili komercijalni interes, npr kao član upravnog, nadzornog ili poslovnog odbora kompanije/organizacije/kluba, i slično.

Novinar ne bi trebalo da se bavi sektorom u kojem član njegove (bliže i dalje) porodice ili blizak prijatelj ima moć odlučivanja.

 Sa novinarskom profesijom nespojiv je rad u PR i marketinškim agencijama, agencijama za lobiranje, državnim organima i institucijama, kao i političkim partijama.

Smernice:

Učešće u političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji (političke stranke/kompanije, i slično), ne može da se obavlja istovremeno s novinarskim/uredničkim poslom. Politička aktivnost članova porodice novinara/urednika takođe bi mogla da uzrokuje stvaran ili prividan sukob interesa.

Sa novinarskom profesijom nespojiv je rad u kontraobaveštajnim, obaveštajnim i drugim bezbednosnim službama ili rad za te službe.

Novinar ne sme biti u bilo kakvoj vrsti poslovnih odnosa sa subjektima čije aktivnosti pokriva.

Smernice:

Novinar ne sme da piše o privrednim društvima od čijeg poslovnog uspeha zavisi njegov ili interes njegove (bliže i dalje) porodice ili prijatelja. Ukoliko takav interes postoji, novinar je dužan da, po dobijanju zadatka, o tome obavesti urednika.

Novinar ne sme da izveštava o akcijama koje poseduje ili kojima namerava da trguje.

Član 20 Statuta Udruženje novinara Srbije propisuje da u organe UNS-a i u organe saveza i asocijacija u kojima je UNS član, ne mogu biti birani članovi UNS-a ako su zaposleni, službenici i funkcioneri republičke ili pokrajinske Vlade i ministarstava i sekretarijata i lokalnih organa uprave.

Prvo pitanje je da li je Živojin Rakočević javni funkcioner?

Na to pitanje odgovor je dala Agencija za borbu protiv korupcije u svom odgovoru Živojinu Rakočeviću i u odgovoru UNS-u smatrajući da je on javni funkcioner, jer obavlja javnu funkciju direktora Doma kulture Gračanica od 2013. godine.

Drugo pitanje je da li UNS uvek na isti način tumači član 20 Statuta UNS-a

Rakočević je bio član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije na predlog UNS-a od 2018. godine do 2020. godine u isto vreme kada je bio javni funkcionerna poziciji direktora Doma kulture Gračanica.  UNS ga je tada kao svog člana imenovao u tadašnji Odbor Agencije za borbu protiv korupcije čime je Rakočević istovremeno obavljao dve javne funkcije starajući se zakonu koje nadzire poštovanje sukoba interesa javnih funkcionera.

Imajući u vidu Džakarta izjavu o principima za antikorupcijska tela UNODC-a u kojima je propisano da rukovodioci antikorupcijskih tela moraju biti apolitični, imati integritet, kompetentnost i neutralnost. Predlaganjem Rakočevića, koji je tada bio javni funkcioner UNS je narušio integritet Odbora Agencija za borbu protiv korupcije koji je bio vrhovno telo Agencije za borbu protiv korupcije.

Ova činjenica kao i činjenica da je Živojin Rakočević bio član Uprave UNS-a kao organa UNS-a (član 58 Statuta UNS-a) dovodi u pitanje konzistentnost tumačenja člana 20 Statuta UNS-a od organa/tela UNS-a i odluka.

Do sada navedeno se tiče izbora predsednika UNS-a. Sada ćemo se baviti onim što je bio povod i razlog pisanja mog twita, a to je Mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije u slučaju Živojina Rakočevića.

Polazeći od definicije sukoba interesa i pojma profesije, jer je predmet analize strukovno udruženje, za normativnu analizu postojanja sukoba interesa bilo je potrebno uzeti Zakon o sprečavanju korupcije, Statut UNS-a i Kodeks novinara Srbije čiji je UNS tumač posredstvom Suda časti (član 66 Statuta).

Svojim Mišljenjem u koje nije u obzir uzelo prirodu profesije i njen Kodeks kao odraz njene specifičnosti i iz koje izrasta priroda potencijalnog sukob interesa, Agencija za sprečavanje korupcije je stvorila praksu koja može da utiče na integritet novinarske profesije. Ne želići da dajem ideje kako se ovakvo Mišljenje može (zlo)upotrebiti protiv novinarske profesije, slobodarske javnosti, a time i borbe protiv krupcije, ovde ću zastati.

Novinarstvo kao profesija ima obavezu da objektivno, pravovremeno i tačno uz regulisan sukob interesa informiše, istražuje i drži sve tri grane vlasti odgovornim prema javnosti. Iz te vizure obavljanje javne funkcije i novinarske profesije je suprotno Kodeksu novinara Srbije i izvor je za nespojivost javne funkcija i novinarske profesije.

Zbog svega navedenog pozivam Agenciju za sprečavanje korupcije da opozove ovo Mišljenje i u svoju analizu uključi I Kodeks novinara Srbije kao jednak, a ako ne značajniji akt za integritet profesije i profesionalnog organizovanja, ali i javnog funkcionera koji dolazi iz novinarske profesije.

Sve napred navedeno govori o potrebi donošenja jedinstvenog zakona koji bi regulisao rad profesionalnih udruženja i komora stručnjaka čime bi se garantovao integritet profesionalnog organizovanja i pripadnika profesija. Jedno takvo viđenje sam izneo u monografiji Profesija između integriteta i korupcije.  To i shvatanje značaja novinarske profesije i profesionalnog organizovanja su bili jedini motivi mog obraćanja javnosti, jer novinari i istraživači javnog mnjenja su profesije koje su stubovi javnosti.