BIRODI: Agencija za sprečavanje korupcije nije analizirala relevantan ustavni i zakonski okvir pri utvrđivanju sukoba interesa predsednika Republike pri saopštavanju rezultata referenduma

Predmet BIRODI predstavke je bio zahtev za ocenom o eventualnom kršenju člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije, a imajući u vidu definiciju sukobu interesa iz člana 41 Zakona o sprečavanju korupcije, odnosno član 1 Zakona o predsenika Republike i članove 111 i 112 Ustava, koji definišu javne nadležnosti predsednika Republike.
Što se tiče Odgovor Agencije za sprečavanje korupcije koji smo dobili, na čemu smo zahvalni, u njemu se ispravno konstatujete da je Aleksandar Vučić kao predsednik SNS saopštio stranačku procenu rezultata referenduma o izmeni Ustava Republike Srbije u delu pravosuđa u stranačkim prostorijama. Upravo to smatramo činjeničnom osnovom kršenja člana 40. stav 1 Zakona o sprečavanju korupcije, jer je tim činom javni interes podredi privatnom, odnosno nije se pridržavao propisa koji uređuju njegova prava i obaveze kao predsednika Republike članom 1 Zakona o predsedniku Republike, kao i članovima 111 i 112 Ustava Republike, odnosno nije se stvarao i održavao poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije u ovom slučaju predsednika Republike”.
Ponovićemo, članom 41 Zakona o sprečavanju korupcije pod sukobom interesa je definisana situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije”.
Prvo ćemo definisati šta je to privatni interes Aleksandra Vučića.Naime, bitno je imati u vidu da je Aleksadar Vučić kao predsedik Srpske napredne stranke javno zagovorao jedno od ponuđenih referendumskih odgovora, što definiše sadržaja privatnog interesa Aleksandra Vučića kao predsednika političke partije.
S druge strane imamo normativi okvir koji definiše obaveze predsednika Republike:
Član 40 Zakona o sprečavanju korupcije koji glasi: “Javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije”.
Član 1 Zakona o predsedniku Republike u kojem je funkcija predsednika Republike definisana kao “izraz državnog jedinstva”,
Članu 111 Ustava Srbije, u kojem je u kojem je takođe funkcija predsednika Republike definisana kao “izraz državnog jedinstva”,
Član 112 stav 1 Ustava Srbije u kojem je definisano da predsednik Republike predstavlja državu u zemlji i inostranstvu
Aleksandar Vućić kao predsedinik Republike je svojim navedenim postupanjem, a vođen lično-partijskim interesom, prekršion članove 1 Zakona o predsenika Republike i članove 111 i 112 Ustava Republike Srbije, koji definišu javne nadležnosti predsednika Republike iz ugla član 40 Zakona o sprečavanuju korupcije.
Konkretno, predsednik Republike je navedeni član prekršio, jer se nije pridržavao propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvarao i održavao poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije kako je to navedeno u član 40 Zakona o sprečavanju korupcije.
Istovremeno predsedsnik Republike je ima privatni interes kao predsednik Srpske napredne stranke, koji uticao, mogao da utiče da utiče ili izgledao kao da utiče na obavljanje javne funkcije tj. da kao predsednik Republike donese odluku da i pored toga što je predsednik Republike, donese odluku da u funkciji predsednika političke stranke saopšti rezultate referenduma, a da se o tome ne posavetuje sa Agencijom za sprečavanje korupcije ili da zatraži da neko drugi ispred Srpske napredne stranke saopšti rezultate referenduma.
U prilog našoj tvrdnji o postojanju sukoba interesa govori činjenica i da je Aleksandar Vućić u potonjim izjavama u javnosti o kapacitetima i organizovanosti stranke koju vodi u obradi podataka sa biračkh mesta su dokaz podređivanja javne funkcije (predsednika političke stranke) privatnom interesu (predsednik Srpske napredne stranke), jer se takvim medijskim izjavama unižava Republička komisija kao zakonom nadležna institucija za realizaciju referendum uključujući i proglašenje rezultata referenduma
Agencija za sprečavanje korupcije se nije bavila ovim normativnim okvirom, koji je relevatan za utvrđivanje sukoba interesa, odnosno kršenje člana 40, stav 1 Zakona o sprečavanju korupcije.
Umesto toga, Agencija za sprečavanje korucije je analizirala normativni okvir član 50 Zakona o sprečavanju korupcije, član 26 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i član 5 Ustava Srbije. O relevantnosti ovakve analize normativnog okvira za navedeni slučaj ostavljamo stručnoj i opštoj javnosti na analizu.
Što se tiče člana 50, ovaj član nije relevatan za ocenu (ne)postojanja sukoba interesa iz razloga, jer tema predstavke nije bila pravo na obavljanje funkcije u stranci, već je tema bila sukob interesa kako je definisan u član 41, odnosno (ne)postojanje ponašanja koji su suprotni članu 40 stav 1 Zakona o sprečavanju korupcije.
Ponavljamo, mi smatrano da je kršenje člana 1 Zakona o predsedniku Republike i članova 111 i 112 Ustava Republike Srbije čin koji se može podvesti pod “nije pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvarao i održavao poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije, a da je to bilo monitosano privatnim interesom javno proklamovanim tokom referendumske kampanje.
Stav iz odgovora u kojem se citira član 26 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi o pravu učesnika na ravnopravno predstavljanje u referendumskom procesu predstavlja još jedan argument u prilog tezi da je predsednik Republike postupao kao predsednik političke partije tokom referenduma.