Agencija za sprečavanje korupcije da utvrdi da li će budući poslanici SNS biti u zavisnom odnosu na predsednika Republike Srbije, ako na tu funkciju bude obavljao Aleksandar Vučić

BIRODI je tokom Međupartijskog dijaloga u okviru svojih Higijenskih  mera za unapređenje izbornog integriteta ukazao na potrebu da sve stranke iz svojih statuta izbace članove koji predsednicima stranka garantuju pravo učešća u predlaganju kandidata za narodne poslanike, a za slučaj da postanu kandidati za predsednika. Iz tog razloga pozivamo Agenciju za sprečavanje korupcije da utvrdi eventualno izgledno ili moguće postojanje situacije u kojoj može nastati zavisan odnos izabranih poslanika od strane predsednika Republike, zbog činjenice da su predloženi od strane predsedsednika stranke koji će nakon izbora postati predsednik Republike.

Imajući u vidu postojeće najave u zavnosti kandidatura i rejtinge koje potencijalni kandidati imaju, pozivamo Agenciju za sprečavanje korupcije da istraži i javnosti saopšti da li će biti prekršen član 40 stav 2 Zakona o sprečavanju korupcije imajući u vidu da je budući kandidat za predsednika Republike predložio kandididate za izbornu listu Srpske napredne stranke (SNS) sa pozicije predsednika Srpske napredne stranke, koristeći prava koja mu daje Statut ove stranke član 45, stav 18. kao i da će izborna lista ove stranke nositi ime „Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve“ čime Aleksandar Vučić svojim rejtingom u javnosti pomaže SNS da ostvari bolji izborni rezultata oličen u većem broju poslanika. Ista praksa je bila i 2020. godine.
Naime, u slučaju da najmanje jedan kandidat liste SNS-a, koji je predložen od predsednika SNS,  bude izabran u budući saziv Narodne skupštine Srbije, a istovremeno predsednik SNS-a postane i predsednik Republike, zbog ovlašćenja koja imaju narodni poslanici po Ustav Srbije član 118, nastaće situacija iz člana 40, stav 2: „Javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.

Imajući u vidu činjenicu da je predsednik SNS predložio i u kampanji svojim rejtingom podržao najmanje jednog poslanika koji će steći pravo io obavezu po članu 118 Ustava, način izbora najmanje jednog narodnog poslanika i ulogu koju je u tom procesu imao predsednik Republike kao predsednik SNS, prema našem mišljenju, dovodi do toga da će tako izabran narodni poslanik  biti u zavisnom odnosu u odnosu na predsednika Republike, koji ga je sa pozicije predsednika SNS predložio na funkciju narodnog poslanika i u kampanji pomogao da bude izabran za narodnog poslanika.

Prema članu 41 Zakona o sprečavanju korupcije „Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice. Privatni interes narodnog poslanika je da ostane (i dalje) narodni poslanik, te je očekivano da će narodni poslanik svoje ponašanje prilagoditi svom privatnom interesu i neće koristi svoje Ustavom Republike Srbije propisano pravo iz člana 118 kada je u pitanju sankcionisanje kršenja Ustava Republike Srbije od strane predsednika Republike. On sa tim pravom može trgovati u novoj preraspodeli javnih funkcija, što narušava integritet narodnog poslanika i parlamenta kao zakonodavne vlasti.

U prilog prisutnosti naznačenog ponašanja govore nalazi profesora Pravnog fakulteta Univeriteta Beogradu, Tanasija Marinkovića, u studiji Centra za pravosudne studije o kršenju Ustava od strane predsednika Republike u oblasti sudstva, a na koje narodni poslanici sa izborne liste SNS u aktuelnom sazivu nisu nijednom reagovali koristeći pravo iz članu 118 Ustava Srbije koji glasi “ Predsednik Republike razrešava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skupštine, glasovima najmanje dve trećine narodnih poslanika“.

Napred navedeno govori  postoje privatni interesi (aktuelnih) narodnih poslanika, koji su plod načina na koji su izabrani za narodne poslanike, odnosno da postoje privatni interesi koji izgleda da utiče i mogu da utiče na postupanje narodnih poslanika (videti stav 1, član 41 Zakona o sprečavanju korupcije) na način da ne koriste svoja prava u pogledu sprečavanja kršenja Ustava Srbije od strane predsednika Republike. Sve napred navedeno govori o potencijalnom riziku po integritet kako narodnih poslanika, tako i Narodne skupštine Republike Srbije kao zakonodavne vlasti koja je vlasna da se stara po ustavnom ponašanju predsednika Republike kao dela izvršne vlasti. Dodatni razlog za potrebu da se ovim pozivom preventivno obratimo Agenciji nalazi se u činjenici da je na problem spajanja funkcija predsednika Republike i stranke ukazala i Posmatračka misija ODIHR-a tokom izbora 2020. godine ukazavši da je ta praksa protivna OSCE dokumentu iz Kopenhagena iz 1990. godine, stav  5.4. 

Molimo vas da svoju analizu usresredite na članove 40 i 41 u Zakona o sprečavanju korupcije, a u kontekstu člana 118 Ustava Republike Srbije i člana 45 stav 18 Statuta SNS-a. Takođe, molimo vas da naznačene članove sagledate iz ugla pravne relevantnosti za temu našeg obraćanja što nije uvek (bila) prakasa, a na šta je u svojom analizi BIRODI obraćanja Agenciji za sprečavanje korupcije ukazao kolega Nemanja Nenadić.