BIRODI ANALIZA: PROJEKAT JADAR – EKONOMIJA I/ILI EKOLOGIJA

 Uvod

Predmet analize je medijsko predstavljanje dva neposredno uvezana događaja sa početka marta 2021. godine, konferencije za štampu kompanije Rio Sava i peticije da se dotičnoj ćerki kompaniji Rio Tinta zabrani otvaranje rudnika litijuma pored Loznice. Pomenuta dva događaja povezana su i hronološki, s obzirom da je peticija predata Vladi Srbije dan posle javnog obraćanja predstavnika kompanije Rio Sava.Ukupno tri priloga smo zabeležili u posmatranim središnjim informativnim emisijama[1], pri čemu su se dva odnosila na samu peticiju. Naš analitički okvir čine dve oblasti/vrednosti, logika kapitala, s jedne, i imperativ očuvanja životnog okruženja, s druge strane. Krenimo hronološkim redom, sa prilogom koji govori o konferenciji za štampu kompanije Rio Sava.

O planiranom rudniku

Konferenciji za štampu kompanije Rio Sava samo je RTS posvetila prilog u svom Dnevniku 2, od 3.3.2021. U dvanaestom po redu prilogu dobili smo, iznad svega, informacije o planovima Rio Sava kompanije kada je u pitanju predviđeni rudnik litijuma pored Loznice. Saznajemo o kolikim rezervama pomenutog retkog minerala se radi (158 miliona tona) i o kapitalu koji je do sada uložen (450 miliona dolara)[2]. Kako je to voditelj u najavi i rekao: “Investitor Rio Tinto treba još samo da završi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, što je glavna tačka sporenja sa protivnicima otvaranja rudnika“. Nije se ni uzgred postavilo pitanje zašto pomenuta ekološka studija već nije urađena. U ime kompanije Rio Sava govorila je direktorka Vesna Prodanović koja je istakla da se u okolini Loznice litijum nalazi u koncentraciji koja je ekonomski isplativa. U ime onih koji se protive gradnji rudnika nastupa Momčilo Alimpić, predsednik Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“. Ističe se da pomenuto Udruženje u projektu Jadar vidi pretnju po životnu sredinu. Upućuju primedbu kako još nije izrađena ni ekološka studija o investicionom ciklusu Rio Tinta. S druge strane, Rio Tinto, kako to autorka priloga naglašava, uveravakako će primeniti najsavremeniju tehnologiju, s obzirom da im je zaštita životne sredine od prvorazrednog značaja. Izradu studije oročavaju do kraja tekuće godine. U prilogu imamo i izjavu profesora Mašinskog fakulteta Aleksandra Jovovića, za koga ne znamo u kom se svojstvu on pojavljuje, a koji tvrdi da država poseduje kapacitete za nadzornu funkciju u svim fazama ove investicije. Na koncu, saznajemo da je Vlada Srbije ulaganje u litijum odredila kao strateški ekonomski projekat. U više od dva minuta trajanja ovog afirmativno-analitičkog priloga, tek nekih dvadeset i pet sekundi je posvećeno razlozima onih koji su protiv izgradnje rudnika litijuma. Sem lokalne OCD (Udruženje „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“), preostali akteri priloga (direktorka Rio Save, stručnjak/profesor, Vlada Srbije posredno) su tu da, na ovaj ili onaj način, legitimizuju investiciju, kako je u prilogu rečeno, „rudarskog giganta“ Rio Tinta.Propuštena je prilika da se nešto kaže o prilično pustošećim ekološkim tragovima koje je ta globalna kompanija ostavila iza sebe na nekim drugim geografskim toponimima. Kada imamo u vidu da je dato do znanja o kolikim se ulaganjima radi, koliko rudno bogatstvo krije okolina Loznice, kao i da Vlada Srbije stoji iza ovog projekta, gledaocu se nameće utisak da se sve odvija prema utvrđenoj i poželjnoj dinamici.

Protivljenje izgradnji rudnika

Glas onih koji se protive gradnji rudnika litijuma, a za koje smo čuli i u prilogu na RTS-u, jače i razgovetnije smo čuli narednog dana, 4.3.2021.Dva priloga (TV Happy i TV N1) izveštavaju o uručivanju peticijeVladi Srbije kojom se traži zabrana otvaranja rudnika litijuma.Na TV Happy dotičnom je događaju posvećeno trideset i sedam sekundi, na TV N1 je to trostruko više vremena (120 sekundi). Već iz samog njihovog trajanja može se zaključiti o sadržajnosti i diskurzivnom karakteru priloga. Dok se kod TV Happy radilo o čisto informativnom, poprilično šturom, prilogu, na TV N1 smo imali prilog sa izrazito kritičkim nabojem.

Šta nam je to od informacija ponudio prilog na TV Happy? Ukratko, saznajemo da su se ispred zgrade Vlade Srbije okupili predstavnici inicijative Rio Tinto – Marš sa Drine kako bi predali peticiju, sa nešto više od 32.000 potpisa, kojom se traži zabrana otvaranja rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa pored Loznice. Otvaranje rudnika i propratnog kompleksa vide kao nešto štetno po čitavu zemlju, a ne samo po Lozničane. Na kraju priloga saznajemo da će predstavnike inicijative Rio Tinto – Marš sa Drine primiti premijerka Ana Brnabić. Najzad, nikome od peticionaša nije dato da svojim rečima pojasnerazloge svog protivljenja izgradnji rudnika litijuma.

Na TV N1 traženi prilog je emitovan kao sedamnaesti po redu, i to pre priloga koji načelno kritikuje ekološku strategiju Srbije, tačnije Vlade Srbije. Za razliku od priloga na TV Happy, ovdje smo imali tri izjave onih koji su predali peticiju protiv izgradnje rudnika. Nakon jednočasovnog sastanka sa premijerkom, oni nas obaveštavaju da je za Vladu Srbije projekat Rio Tinto neupitan. Od Zlatka Kokanovića, iz organizacije „Ne damo Jadar“, saznajemo da kompanija vrši pritisak na tamošnje stanovnike, preti se eksproprijacijom pojedincima koji ne budu hteli da prodaju imovinu. Čitav projekat je od samog početka netransparentan, tvrdi Miroslav Mijatović („Podrinjski antikorupcijski tim“), pošto su se sve institucije države ugovorom obavezale da ne pružaju uvid u bilo koji značajan dokument. Od Mijatovića saznajemo da bi se, po proračunima Rio Tinta, odlagalo 1.500.000 tona jalovine godišnje, i to između dveju reka. Na kraju priloga profesorka Dragana Đorđević objašnjava dalekosežne hidrometeorološke proceseprojekta Jadar, a koji uključuju velike količine koncentrovane sumporne kiseline.Otvaranje rudnika litijuma, po njenim rečima, neposredno bi ugroziloreke Jadar i Korenita, a potom i Drinu u koju se ulivaju.Lančano, i reka Sava, kao i sam Beograd, trpeli bi posledice takvog jednog kontaminiranja. Gledaocu je jasno kakve bi sve štetne učinketo imalo po nekoliko miliona ljudi. U prilogu TV N1 čuli smo glasove samo onih aktera koji izražavaju ekološku bojazan povodom izgradnje rudnika litijuma. Nismo čuli ni premijerku, ni bilo koga iz Vlade Srbije, premda su peticionaši razgovarali sa Anom Brnabić.

Zaključak

            Lako ćemo se složiti kako su ova dva događaja, vezano za projekat Jadar, nedovoljnoi neadekvatno medijski propraćeni.O tome, između ostalog, govori i to što su svi analizirani prilozi emitovani u drugom segmentu dnevnika (kao dvanaesti, trinaesti i sedamnaesti prilog po redu). Iz dva krupna i dugoročnarazloga, ekonomskog i ekološkog, oni su iziskivali znatno veću medijsku pažnju. Pojedine od analiziranih emisija nisu našle za shodno da obrate pažnju na pomenute događaje. Sem donekle u prilogu RTS-a, nije odnegovananeka vrsta dijaloškog pristup. Upravo oko ovakvih tema, koje su stvarod opšteg dobra, mediji imaju zakonsku obavezu i moralnu dužnost da otvore što širu, nijansiraniju i kritičku javnu raspravu. Jedan od mehanizama za takvo nešto je neposredno sučeljavanje svih zainteresovanih društvenih aktera, što je, videli smo, izostalo. U analiziranim prilozima upadljivo je odsustvo predstavnika Vlade Srbije. Ni premijerka, ali ni resorna ministarka rudarstva i energetike, nisu se obratile javnosti u analiziranim prilozima. Štaviše, očekivalo bi se da i ministarka za zaštitu životne sredineiznese svoj stav povodom mogućnosti otvaranja rudnika litijuma.Iz priloženog medijskog diskursa može da se zaključi kako prevagu odnosi ekonomska računica nad ekološkim razlozima.Ne samo u slučaju ovog konkretnog slučaja, potvrđuje se da se premala briga posvećuje ekologiji, posebno ako se ima u vidu zabrinjavajući stepen zagađenosti pojedinih gradova i regiona Srbije.

[1]Naš uzorak čine središnje informativne emisije televizija RTS, Pink, Happy, Prva, B92 i N1.

[2]U drugim medijimase može naići na podatak da je Rio Tinto do sada uložio 250 miliona dolara, a da se ove godine planira ulaganje dodatnih 200 miliona dolara.