BIRODI: Lična vlast Aleksandra Vučića, zarobljena Agencija za sprečavanje korupcije i lojalni antikorupcijski stručnjaci odgovorni za novi pad Srbije na Transparency International listi.

Srbija je i ove godine doživela novi pad na listi Transparency International. Od prošlogodišnjeg 101. Srbije  došla je na 104. mesto, sa istim indeksom 36.
Odgovornost za ovaj „skok unazad“ pre svega vidimo u ličnoj vlasti Aleksandra Vučića, koja je urušila vladavinu prava, integritet institucija i slobodnu javnost kao preduslove za integritet i efikasnost borbe protiv korupcije.
U nepočinstvo izvršne vlasti koja generiše sistemsku korupciju ubraja se oktorisanje članova Saveta za borbu protiv korupcije od strane premijerke Ane Brnabić, suprotno dobroj praksi koja je nastala pri osnivanju Saveta 2001. godine, a prema kojoj Savet Vladi Republike Srbije predlaže članove, a Vlada daje saglasnost. Na ovaj način je čuvan i do danas u sve opstrukcije i ignorisanje Vlade Srbije sačuvan.
Nasuprot Savetu se nalazi Agencije za sprečavanje korupcije čiji su članovi Veća i direktor izrabrani u postupcima, koji su obeleženi kršenjem zakona i postavljanjem u zavisan položaj od strane poslanika (neposredno) i predsedika Republike (posredno preko poslanika Narodne skupštine), Oni su svoje delovanje sveli na čuvanje svojih privilegija ne zamerajući se onima od kojih im položaj zavisi.
Najnoviji nalaz Transparency Internationala govori ono na šta BIRODI ukazuje već godinama.      U Srbiji postoji korupcija borbe protiv korupcije, odnosno sprovoda borba protiv korupcije se sprovode na način koji garantuje opstanak postojećeg nivoa korupcije, a tzv. antikorupcijskim stručnjacima čuvanje tezgi za angažovanje na antikorupcijskim projektima. Primer angažovanja „antikorupcijskih eksperata“ je najnovija Nacionalna strategije za borbu protiv korupcije, koja je pisana kao da je Srbije Nemačka ili Švedska, a ne država i društvo zarobljeni korupcijom.
Napred navedeno za posledicu ima da oni koji ukazuju i bore protiv korupcije se etiketiraju i sankcionišu, a oni koji doprinose zarobljavanju države se nagrađuju učešćem u koruptivnom lancu. Do danas se ne znaju odgovorni za napade na članicu Saveta za borbu protiv korupcije, Miroslavu Milenović i saradnika Saveta za borbu protiv korupcije, Ivana Ninića. Umesto sankcionisanja korupcije, u Srbiji povezana lica sa najvišim državnim funkcionerima pokreću sudske postupke protiv Saveta za borbu proti korupcije zbog iznošenja činjenica u svojim izveštajima. O stanju boraca protiv korupcije govori slučaj Valentine Krstić, koja je sankionanisana, jer je ukazala na profesionalnu biografiju osobe, koja je sama priznala da je skupljala glasove za SNS kada je bila uskraćena za očekivanu postizbornu nagradu.
Stanju korupcije u Srbiji doprinosi i činjenica da se značajan deo razvojne pomoći za borbu protiv korupcije se troši na neefikasan način. To Srbiju odvaja od demokratskog sveta, pre svega EU integracija i približava delu sveta u kojem je korupcija sistem, a autokratija sistem vladanja.
Srbija ima lek protiv korupcije, on se zove LAF, fabrike integriteta na nivou gradova sastavljene od građana i pripadnika profesija sa integritetom izabranih na javnom konkursu. Postojanje LAFova  treba da nadomesti manjak integriteta, resursa i rezultata u borbi protiv korupcije. Na putu uspostavljanja LAF-ova, čije je osnivanje mera u Akcionom planu za Poglavlje 23, stoje lokalne vlasti.
Najbolji primer za to je grad Niš, gde je LAF kao model od strane BIRODIa iniciran, testiran i stvoren. Član LAF-a je bila i aktuelna gradonačelnica, dok je bila novinarka i izbunjivačica, Draga Sotirovski. Ona danas sa pozicije gradonačelnice ne radi ništa da LAF Grada Niša nastavi da radi. Naprotiv, i pored pomoći od Švajcarske razvojne pomoći Niš je bez sistema za borbu protiv korupcije.