BIRODI poziva REM da javno objavi nalaze o monitoringu izveštavanja medija u izbornoj kampanji

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) od 2012. godine sprovodi monitoring medija po metodologiji koju je razvila organizacija MEMO 98 iz Slovačke, i koja je realizovala slične projekte u više od 40 država zemalja u proteklih 17 godina.

Memo 98 je svoje projekte realizovao u saradnji sa OSCE’s Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Ujedinjenim nacijama (UN), Pro Media, Međunarodnom fondacijom za izborne sisteme (IFES) i Nacionalnim demokratskim institutom (NDI). Rad MEMO 98 na monitoringu medija u Belorusiji, Ukrajini, Tadžikistanu, Mađarskoj, Českoj, Kirgistanu, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Moldaviji, Ugandi, Jermeniji, Mijanmaru i daje BIRODI mogućnost poređenja izveštavanja medija u navedenim državama sa izveštavanjem srpskih.

Metodologija monitoringa podrazumeva složeni pristup koji se odnosi na sadržaj teksta/priloga i kontekst, koja je dizajnirana s namerom da obezbedi povratnu informaciju medijima o pluralizmu i raznovrsnosti medijskog izveštavanja, uključujući i opremu kojom se prezentovani subjekt/tema dopunjava. U skladu sa tim, rezultati monitoringa neće biti prazni i površni statistički podaci, već detaljna analiza raznovrsnosti političkih aktera u medijskom izveštavanju, jer je bazirana na uključivanju konteksta i uključivanju poređenja i analiza.

Kao organizacija koja je povećena izgradnji institucionalnog, profesionalnog i građanskog integriteta, Biro za društvena istraživanja poštuje međunarodne standarde i dobre prakse, a pre svega propisane od strane ODIHR-a, Venecijanske komsije, EU Direktorata za ljudska prava.

Kvantitativna analiza

Kvantitativna komponenta monitoring se sastoji od analize sadržaja reprezentativnog uzorka medija. Medija monitori mere ukupno vreme posvećeno određenom “subjektu” i ton kojim su relevantni subjekat predstavljen – pozitivan, neutralan ili negativan.

Posmatrani subjekti:

• Predsednik
• Vlada (sve agencije i tela Vlade)
• Regulatorna tela
• Republička izborna komisija
• Sve partije i koalicije koje su registrovane za učešće na predstojećim izborima
• Najprepoznatljiviji predstavnici partija i koalicija koje učestvuju na izborima

Monitoringom se meri vreme direktnog i indirektnog pojavljivanja izabranih subjekata – u sekundama. Posebno se meri vreme kada se subjekti pominju indirektno (npr. od strane prezentera vesti ili nekog drugog), a posebno njihovo direktno predsatvljanje.

Važno je napomenuti da se meri ponašanje medija, a ne ponašanje posmatranih aktera. Pozitivno i negativno predstavljanje se odnosi na to kakav se utisak nudi gledaocima, u smislu pozitivnog ili negativnog predstavljanje subjekata ili tema. Monitori dodeljuju ocene svakom od subjekata, sa ciljem obezbeđivanja informacija o tome kako je određeni subjekt bio predstavljen u određenom mediju.

Ocena se dodeljuje svim posmatranim subjektima da bi se utvrdilo da li su predstavljeni u pozitivnom, neutralnom ili negativnom svetlu.

U ovu svrhu se koristiti petostepena skala: ocene 5 i 4 znače da je određeni subjekti predstavljeni veoma pozitivno ili pozitivno; u oba slučaja slika o subjektima je povoljna. Ocena 3 je „neutralna“, predstavljanje aktera je vezano za činjenice, bez pozitivne ili negativne konotacije. Ocene 2 ili 1 znače da je subjekat predstavljen u negativnom ili veoma negativnom svetlu. Ovakvo predstavljanje ima negativnu konotaciju, sadrži optužbe ili jednostrane kritike predstavljenih subjekata.

Kvalitativna analiza

Kvalitativna analiza se odnosi na procenu medija u odnosu na posebne principe, kao što su etički i profesionalni standardi koji se ne mogu na jednostavan način predstaviti brojevima. Monitori će beležiti neistine, izvrtanje činjenica, nejednako predstavljanje, ne-fer ponašanje, neažurnost informacija, pristrasnost i sve što može biti važno za sliku o izveštavanju. Ovi podaci se beleže posebno i uključeni su u komentare i zaključke u narativnim izveštajima.

Kvalitativna metodologija je fokusirana na prezentovani sadržaj, i analiza se prvenstveno odnositi na to na koji način mediji prezentuju informacije (kao što su kvalitet i raznovrsnost informacija, zaključivanje o strukturi – temama i podtemama) i procenjivati opšti kvalitet medijskog izveštavanja na osnovu njihove informativnog značaja.

Pri kvalitativnoj analizi monitori će:
• Određivati pozicioniranost relevantnih priča/tema u odnosu na sve predstavljene priče/teme;
• Procenjivati raznovrsnost političkih subjekata u medijskom izveštavanju;
• Procenjivati upoznatost novinara sa temama koje obrađuju i njihovu mogućnost da rade sa podacima i informacijama vezanim za njih;
• Da li su u intervjuima pitanja koja se postavljaju fer ili su vrednosno „opterećena“;
• Na koji način jezik koji se koristi utiče na razumevanje i percepciju predstavljenih „politika“;
• Procenjivati uključenost u prilogu/članku;

Pored merenja i ocene izveštavanja medija o političkim akterima medija monitoring tim je imao za cilj i da utvrdi teme (oblasti) vezane za predstavljanje aktera – teme koje akteri spominju ili teme u kojima se akteri spominju. Spominjane teme su navedene u aneksu ovog izveštaja.

NALAZI MONITORINGA

Monitoring medija – tokom predizborne (od 7.3. od 7.4.2016.) i izborne kampanje (od 8.4 do 21.4.2016.) – BIRODI sprovodi nad informativnim emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom (RTS, Pink, B92, Prva i Happy), počev od 25. Marta 2016. godine. Monitoringom su obuhvaćene i TV stanice u Nišu i Kragujevcu.

Nalazi iz perioda od 25.3 do 31.03. govore da kampanja tek počinje i da je taj prostor iskoristio premijer Srbije, koji je ujedno i predsednik SNS, kako bi svojim medijskim nastupima dao početnu prednost svojoj stranci. Na taj način je sebe doveo u situaciju da prekrši Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije član 29. Stav 3. koji glasi:

„Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta.

Na žalost, i sami novinari ovakvom ponašanju doprinose postavljajući pitanja o radu i delovanju partije na događajima na kojima je Aleksandar Vučić učestvuje kao premijer.

Predstavljanje Aleksandra Vučića kao premijera više je nego pozitivno, iz razloga što mu mediji omogućavaju da sam sebe predstavlja pozitivno.

Slika disbalansa u medijskoj prezentaciji premijera Vučiča upotpunjuje se kada se predstave nalazi o negativnom, kritičkom predstavljanju ovog aktera. Tako za prvih pet dana monitoringa na TV Pink premijer nije imao ni jednu sekundu negativnog vremena, TV Prva 1, TV Happy 2, RTS 8, a na TV B92 čitavih 80.

Analiza predstavljanja partija, odnosno izbornih lista govori o nastavku trenda prisutnosti fenomena partijskih kamera koji smo konstatovali 2012 i 2014. godine. U izbornom bloku se emituju sadržaji dobijeni od političkih stranaka, neretko snimljeni kamerom novinske agencije Tanjug, što je vidno obeleženo.

Time se simulira neutralnost i medijski diverzitet u predstavljanju učesnika u izborima, a u suštini se radi o neplaćenom reklamiranju, jer su sadržaji promotivnog karaktera. Novinari tu nemaju ulogu nekoga ko pita, nameće temu, podseća, analizira, već je puki najavljivač sadržaja.

Na taj način mediji sebe pretvaraju u biltene, odnosno dobre perjanike, one koji svojim izveštavanjem promovišu aktere od kojih na formalan ili neformalan način zavise. U prilog tezi o biltensko-perjaničkoj ulozi govori dominantno pozitivan ton koji imaju sve stranke.

„Zahvaljući“ presudi UN Tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, a koristeći temu prvostepene presude, Srpska radikalna stranka je bila akter koji je imao najviše vremena na svim televizijma, izuzev TV Pinka.

Za sada medijsko predstavljanje odlikuje tematska razuđenost, koja, s druge strane, nije praćena njihovim produbljivanjem. Tri teme su se izdvojile: 1) suočavanje sa prošlošću (presuda Vojislavu Šešelju od strane Haškog tribunala), 2) tehnička pitanja oko izbornih procedura i 3) kritika kako sadašnje tako i prošlih vlasti. Očigledno je da medijski fokus nije na programskim sadržajima i konkretnim rešenjima koje nude stranke/izborne liste.

Birodi poziva:

Republičku agenciju za elektronske medije da javno objavi nalaze o monitoringu izveštavanja medija u izbornoj kampanji, uključujući i tonalitet predstavljanja izbornih lista.

Agenciju za borbu protiv korupcije, posebno Odbor Agencije, da bude proaktivan u izbornoj kampanji i da u saradnji sa Republičkom agencijom za elektronske medije monitorišu kršenje člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Organizacije civilno društva da unaprede saradnju i komunikaciju i na taj način zaštite javni interes u izbornoj kampanji, a to su fer i pošteni izbori koji će omogućiti da izabrane lokalne, pokrajinska i republička skupština odražavaju interes i potrebe građana Srbije.

Vladu Srbije da objavi koji je pravni status novinske agencije Tanjuga.