BIRODI se obratio ESOMAR-u i WAPOR-u!
Povodom sve izraženije prakse nepoštovanja Kodeska, kojim se regulišu etički i profesionalni standardi u oblast istraživanja javnog mnjenja, ali i nesankcionisanih kampanja zastrašivanja i etiketiranja istraživača javnog mnjenja u Srbiji, Biro za drušđtvena istraživanja – BIRODI se obratio dvema najvećim profesionalnim asocijacijama ESOMAR i WAPOR, koje su izradile i staraju se o primeni Etičkog kodeks istraživanja javnog mnjenja.
Dodatni razlog za obraćanje ESOMAR-u je činjenica da za razliku od Rumunije, Bugarske, Slovenije, Hrvatske i Kosova ova organizacija nema ambsadora, odnosno osobu koja radi na promociji profesionalnih i etičkih standarda u Srbiji, što je pokazatelj ambijenta u kojem se sprovode istraživanja javnog mnjenja i tržišta. Ambasador ESOMAR-a može biti osoba koja je deo uprave firme članice ESOMAR-a iz Srbije.
Kako bismo sačuvali integritet profesije, pre svega istraživača javnog mnjenja, za koju uz novinarsku profesiju smatramo su profesijama (koje su u funkciji) javnosti, BIRODI će preduzeti sve napore da spreči trend deprofesionalizacije ove profesije koja se ogleda u:
– Odsustvu profesionalnog organizovanja istraživača javnog mnjenja,
-Niskom poverenju javnosti u istraživanja javnog mnjenja, jer svaki drugi građanin Srbije veruje u istraživanja javnog mnjenja;
-Kršenju ESOMARovog kodeksa čak i od članica ESOMAR-a iz Srbije neobjavljivanjem neke od navedenih podataka o sprovedenom istraživanju javnog mnjenja:
o Ime organizacije koja je sprovela anketu i organizaciju ili lica koja su platila istraživanje javnog mnjenja. Ako se istraživanje sprovodi zarad kampanja, mora se navesti da su podaci izvorno prikupljeni za politički stranku; –
o Ko je bio anketiran, da li su u uzorak uključene sve odrasle osobe ili samo kvalifikovani ili verovatni birači, zatim geografska distribucija ankete (zemlja, pokrajina, država, izborni okrug, grad) i da li su neke grupe bile isključene u procesu uzorkovanja; –
o Realizovana veličina uzorka (broj završenih intervjua uključenih u izveštaje) i geografska pokrivenost realizovanog uzorka; –
o Datum počekta i završetka terenskog dela istraživanja; –
o Metoda uzorkovanja koja se koristi. Za uzorke kvota i druge uzorke koji se ne baziraju na verovatnoći, daju se karakteristike po kojima je uzorak odabran. Za uzorke baziranim na verovatnoći moraju se na zahtev dati dodatne informacije, uključujući i korak izbora; –
o Način na koji je anketa sprovedena (licem u lice, telefonski intervju, panel za pristup Internetu ili mešovit model itd.);
o Procenat ispitanika koji su dali odgovor “ne znam” (i u slučaju studije, namere glasanja onih koji kažu da neće glasati).
o Da li su za ponderisanje korišćene demografske karakteristike ili ponašanja koje se koriste za ponderaciju (npr. poznate raspodele glasanja sa prethodnih izbora).
o Prilikom upoređivanja nalaza iz različitih istraživanja, moraju se navesti eventualne promene (osim manjih) u procentima. Postoji mnogo prilika na koje će tumačenje određenih nalaza biti sasvim drugačije ako je procenat odgovora “ne zna” 5% ili 50%.
o Kako bi se izbegla mogućnost dvosmislenosti, treba predstaviti izgled pitanja koje je ispitanicima postavljano, osim ako je to standardno pitanje koje je već poznato publici, kao što je ocena podrške vladi ili najvišim funkcionerima.
BIRODI smatra da je pitanje uređenja integriteta u oblasti istraživanja javnog mnjenja jedno od bitnih preduslova za integritet izbornog procesa. Iz tog razloga BIRODI će predstaviti Predlog kodeksa društvenih istraživača koji će obuhvata: istraživače javnog mnjenja, istraživače medija, istraživače lažnih vesti i medijskih sadržaja i i istraživače otvorenih podataka.
