BIRODI: Srbija u decenijskoj stagnaciji borbe protiv korupcije, ocena 2 minus na skali od 0 do 4!

Prema „BIRODI skali borbe protiv korupcije„, Srbija je dobila ocenu 2 minus za borbu protiv korupcije.

To znači da u Srbiji postoji na papiru usvojen pravni okvir za borbu protiv korupcije sa svim svojim manjkavostima kako u sadržaju, tako i u primeni. Antkorupcijska tela su osnovana, nedovoljno neautomna, bez potrebnog integriteta, a borba protiv korupcije je u velikoj meri neefikasna, selektivna i zavisna​ ​od​ ​integriteta​ i pregnuća pojedinca.

Napred navedeno se pre svega odnosi na Agenciju za prevenciju korupcija, koja je usled svoje pasivnosti medijski i društveno nevidljiva i ne predstavlja stub borbe protiv korupcije u meri kako je Zakon o sprečavanju korupcije pozicionara. U prilog navedenom govore izveštaji o napretku Srbije u EU integracijama i izveštaji ODHIR posmatračkih misija izbora, koji su rad Agencije za sprečavanje korupcije ocenile pasivnim.

Argument za pasivnost je i prepuštanje Ministarstvu pravde Republike Srbije da vodi proces izrade najnovije Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije ua period 2023 – 2028 i pratećeg akcionog plana, koji se rade u ambijetu nedovoljne netransparetnosti i participativnosti relevatnih aktera.

Izrađena Nacionalna strategije za borbu protiv korupcije i pored toga što je rezultat projekta, koji je podržan od EU, ne odgovara potrebama antikorupcije u državi kao što je Srbija, a na šta je ukazano od relevatnih organizacija civilnog društva koje imaju ekspertizu u antikorupciji.
Urušavanju integriteta borbe protiv korupcije je doprineo proces izbora članova Veća i direktora Agencije za borbu protiv korupcije, koje karakteriše netransprentnost i prisutnost sukoba interesa, a što je plod neodgovarajućih zakonskih rešenja, ali i nespremnosti učesnika u procesu izbora članova Veća i direktora da regulišu sukobe interesa sudija i javnih tužilaca kao javnih funkcionera i članova komisija za izbor članova Veća i direktora Agencije.

Usvajanje Zakona o planiranju i izgradnji i stavljanje potpisa na ovaj zakon od strane Aleksadra Vučića kao predsednika Republike i pored ukazivanja na neustavnost zakona u delu konverzije od strane Ustavnog suda (2013) i Saveta za borbu protiv korupcije (2023) predstavlja primer urušavanja borbe protiv korupcije, odnosno legalizacije korupcije koja je nastala u procesu privatizacije.
Opisani ambijent utiče na manju spremnost građana Srbije da budu uzbunjivači, o čemu svedoče podaci Ministarstva pravde, a koji govore o značajnom padu broja građana u periodu 2020. -2023. godine, koji su izvršili čin uzbunjivanja i zatražili sudsku zaštitu.

Slučajevi pre svega Aleksandra Obradovića i Borka Josifovskog, ali i slučaj Valentine Krstić, koja je postala prva antikorupcijska izbeglica u Srbiji, jer je nakog neuspele borbe za profesionalni i institucionalni integritet u niškom zatvoru odlučila da promeni radno mesto i mesto stanovanja su dokaz da se borci protiv korupcije u Srbiji sankcionišu, a oni na koje oni ukazuju da čine dela korupcije štite i nagrađuju.
Zbog svega navedenog pozivamo:

• državu Srbiju da se priključi Evropskom parlamentu, Kanadi, Holandiji koji pružaju podršku inicijativi, odnosno državama Kolumbiji, Ekvadoru, Moldaviji i Nigeriji koje su 2016. prve potpisale Deklaraciju o osnivanju Međunarodnog antikorupcijskom sudu. Inicijativu koordinira International Integrity Iniciative, a BIRODI učestvuje kao organizacija civilnog društva,
• Nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije da organizuje javno slušanje o stanju korupcije i borbe protiv korupcije u Srbiji, odnosno preispita rad Veća  i direktora Agencije za sprečavanje korupcije imajući u vidu decenijski pad Srbije na polju borbe protiv korupcije i
• Lokalne samouprave, ali i aktere koji deluju na polju lokalnog razvoja da se udruže u zagovaranju primene mere 2.2.10.31 u Akcionom planu za Poglavlje 23 – uspostavljanju lokalnih mehanizama za unapređenje integriteta i borbe protiv korupcije.
• Ministarstvo prosvete da razmotri mogućnost uvođenja obrazovnih programa koji se na neposredan način bave temama građanskog, profesionalnog i institucionalnog integriteta, odnosno borbe protiv korupcije.