Vučić domanantno zastupljen sa smanjenim „pozitivnim vremenom“, stranke bojkota cenzurasane i negativno predstavljene na nacionalnim TV
Dnevnik je ogledalo uređivačke politike jedne televizije. On je izvor informisanja preko 60% građana Srbije, a taj procenat raste i preko 80% kod onih građana koji izlaze na izbore.
Tokom desetodnevnog monitoringa medija za vreme izborne kampanje za izbore za narodne poslanike, Media monitoirng tim Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) analizirao je izveštavanje centralnih dnevnika
na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i kabloskom kanal N1. Monitoring je sproveden u skadu sa ODIHR metodologijom. Nalazi monitoringa:
– Aleksandar Vučić kao predsednik Republike je bio ubedljivo zastupljen akter, ali sa umanjenim stepenom pozitivnog izveštavanja u odnosu na period 31.1.2020. godine,
– Srpska napredna stranka je bila zastupljena relativno malo i izraziti pozitivno,
– Stranke opozicije koje učestvuju na izborima su bile relativno malo i (izuzetno) pozitivno predstavljene
pre svega zahvaljujući fenomenu „partijskih kamera“,
– „Pokret slobodnih građana“ na u dnevniku TV B92 tokom posmatranog vremena nije bio zastupljen,
– Stranke opozicije koje su zagovarale bojkot tokom posmatranog vremena su bile najnegativnije predstavljen posmatranih stranaka i pokreta. Ove stranke nisu bile zastupljene u „Dnevniku 2“ RTS-a i dnevniku TV Prava, dok su u dnevnicima na TV Pink i TV Happy bili izrazito negativno predstavljene sa 81%, odnosno 100%. U Dnevniku N1 predstavnici stranka koje su bojkotovale izbore bile su veoma pozitivno predstvaljene, bez negativnog vremena.
– Regulatorna agencija za elektronske medije (REM) ka vrhovna medijska vlast u oblasti elektronskih medija je bila malo i negativno predstavljena.
Detaljan pregled rezultata za period 08-18.06.2020. godine možete preuzeti zbirne podatke
Biro za društvena istraživanja je svoje nalaze dostavio Posmatračkoj misiji ODIHR-a. Takođe, BIRODI će u narednom periodu insistirati na stvaranju međumedijskog dijaloga o izbornom izveštavanju. Aktuelno izveštavanje je daleko ispod standarda koje zahteva ODIHR i potrebe demokratskog društva koje stremi članstvu u EU do 2025.
