Evropska komisija, i pored blaže ocene, potvrdila loše stanje u oblasti borbe protiv korupcije u Srbiji

Biro za društvena istrazivanja (BIRODI) smatra da su ocene koje je iznela Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju o napretku za 2015 godinu (videti prilog) u delu borbe protiv korupcije poražavajuće i da se poklapaju sa nalazima koje BIRODI naveo još pre dve godine u Alternativnom izveštaju, tvrdeći da u Srbiji postoji antikorupcijska dezorganizacija, odnosno stanje u kojem postoji nesklad između potreba i resursa za borbu protiv korupcije, kao i stanje u kojem postoje neizvesnost nagrada i prava za borce protiv korupcije, odnosno sankcija za one koji ne sprovode antikorupcije politike i zakone, ali ni kažnjivost onih koji čine koruptivna dela.

Rezultati antikorupcijske deozorganizacije su:

♦ Borba protiv korupcije svoju održivost gradi na ličnom angazovanju koji rađa fenomen njene personalizacije i deinstitucionalizcije, što može biti uvod u narušavanje njenog integriteta i zloupotreba. Ovo se pre svega odnosi na premijera Aleksadra Vučića, koji je preuzeo na sebe ulogu glavnog korodinatora u borbi protiv korupcije;

♦ Međunarodni uticaj i podrška, odnosno politička volja su glavni faktori koji utiču karakter i sadržaj borbe protiv korupcije;

♦ Borci protiv korupcije se marginalizuju i/ili sankcionišu, akteri koruptivnih radnji uključujući i one koji ne sprovode antikoruptivne programe i zakone su odsustvom sankcija faktički nagrađeni;

♦ Porast antikorupcijske apatije i nespremnosti za aktivnu podršku borbi protiv korupcije, već se koruptivna sredstva koriste za ostvarivanje legalnih i legitimnih ciljeva, dok spremnost da se prijavi korupcija nastaje onda kada neko nema resurse za učešće u koruptivnoj raspodeli i razmeni.

Jedna od promena koja se desila u odnosi na 2013. godinu je rast proaktivnosti koja se beleži u radu direktorke Agencije za borbu protiv korupcije, čiji rad nije ispraćen od strane drugostepenog organa Odbora Agencije za borbu protiv korupcije čiji rad postaje nedopustivo opstruktivan. Primer za to je nedonošenje (bilo kakve) odluke u slučaju Ministra pravde Selakovića.

Takođe, primetan je fenomen etiketiranja i narušavanju integriteta antikorupcijskih tela od predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti. Tako je predsedenik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, koji je nakon objavljivanja izveštaja o medijima, Savet za borbu korupcije okaraterisao kao telo gde rade saradnici Šešelja i Radilovića .

Istovetna iskustva ima i Lokalni antikorupcijski forum Grada Niša, jednog učinkovitog tela za borbu protiv korupcije na nivou lokalnih samouprava, koji se suočava sa opstrukcijom i pritiscima od strane predstavnika grada Niša.

Pozitivni efekti usvajanja Zakona o zaštiti prava uzbunjivača se potiru svojevrsnom medijskom odmazom novinara koji ukazuju na potencijalne slučajeve korupcije. Na taj način se stvara javno mnjenje da svako onaj ko bude ukazao na korupciju u vlasti može da bude predmet medijske odmazde medija/biltena. Održavanju ovakvog stanja doprinosi pasivan odnos tužilaštva koje ne istražuje osnovanost tvrdnji koji postoje u tekstovima istraživačkih novinara.

Biro za društvena istraživanja smatra da je borba protiv korupcije u Srbiji još uvek u tribunskoj fazi, odnosno da je njen integritet upitan i da se više isplati biti korumpiran i dobar sa vlastima, nego se boriti protiv korupcije i doći u sukob sa vlastima i onima koje vlast kontroliše.

Verujemo da će proces EU integritacija ovu koruptivnu formulu promeniti na način da će pomoći Srbiji kako bi upostavila autonoman i efektivan institucionalan okvir za borbu protiv korupcije koji neće zavisi od političke volje lidera, već od poštovanja usvojenih zakona.