Industrija populizma urušava slobodu medija, deprofesionalizuje novinarsku profesiju i javnost u Srbiji!

Povodom Dana slobode medija Biro za društvena istraživanja na osnovu devetogodišnjeg monitoringa centralnih informativnih emisija  zaključuje:

• 2012 godine smo u monitorinzima, koji se sprovode po međunarodno uporedivoj metodologiji Memo98, konstatovali smo u tadašnjoj izbornoj kampanji postojala dominacija promotivnog izveštavanja u kojem su bili jednaki (SPS, URS, LDP, SRS, DSS) i jednakiji (DS i SNS) uz pristunost funkcionerske kampanje, pojma koji je BIRODI stvorio, a koju su predvodili vodeći funkcioneri DS i SPS-a;
• 2020. godine, na poslednjim izborima je postojala dominacija predsednika Republike i predsednika SNS koji je spojio partijsku i javnu funkciju, a na šta je ukazao i ODIHR u svom izveštaju ukazao, marginalizujući stranku čiji je predsednik, ali i ostale izborne liste na izborma na kojima nije bio biran, već bio marketinški akter;
• Televizije sa nacionalnom frekvencijom su postali sredstvo medijske promocije, propagande i odmazde. Ovu poslednju ulogu od 2016. godiine je preuzeo Pink, izveštavajući o Aleksandru Vučiću izuzetno mnogo i pozitivno, a o opoziciji izrazito negativno. Ovaj model izveštavanja nakog promene vlasnika prisutan na TV Prva i TV 92;
• Za raziku od 2o12. godine kada smo od tadašnje direktorke Tanjuga primali pretnje krivičnim prijavama za klevetu zbog iznetih nalaza monitornga, devet godina kasnije zbog istraživanja publike i analize medija smo predmet medijske hajke u kojoj učestvuje predsednik Republike, njemu bliski mediji, propagandisti i botovi.
• Javni servis, koji sa REM čini čuvare javnosti, je odustao od svoje funkcije, a novinari RTS-a od profesionalne etike;
• Savet REM-a radi po internim aktima koji nisu usklađeni sa Zakonom o elektronskim medijima za šta odgovornost snosi Narodna skupština Srbije, koja treba da da saglasnot na Statut Saveta REM-a. REM odbija da poštuje odluke Poverenika za slobodne informacije od javnog značaja u delu omogućavanja podataka iz monitoringa izveštavanja emitera u mašinski čitljivom formatu pod izgovorom da nemaju tehničke mogućnosti;
• Samoregulatorni mehanizmi (Savet za štampu i strukovna udruženja) su neodrživi, jer nemaju dovoljno resursa da ostvare svoju funkciju, tako da njihov opstanak zasnivi od ličnog entuzijazma i integriteta;
• Zaštita radnih prava i sindikalno organizovanje novinara je neefektivno, što je stvorilo sa jedne strane prekarijat, sa druge strane odlazak novinara u PR, a sa treće prihvatanje „nenovinarskog“ novinarstva;
• Građani su diskrminisani kršenjem člana 51 Ustava Srbije.  Svaki peti građanin je zadovoljan informacijama iz medija. S druge strane, opisana situacija u medijima stvara svojevrsnu autocenzuru kod građana, jer polovina građana smatra da nije pametno govoriti ono što misli.

Sve napred navedeno je stvorilo sistem industrije populizma gde su mediji sredstvo promocije, propagande i odmazde u funkciji lične vlasti naspram koje stoje oaze slobodne javnosti koje se informišu iz profesionalnih medija koji se nalaze na margini medijskog sistema Srbije.