Kratak kurs iz istraživanja javnog mnjenja: struka, etika i profesija!
U prilogu je odgovor na tekst Ištvana Kaića, koji je objavljen u štampanom i elektronskom izdanju dnevne novine Informer i na sajtu Ištvana Kaića. Odgovor je napisan kako bi se demantovale neistine, ali i podstakla rasprava o istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji. Tekst je u dva navrata dostavljen Informeru, gde je drugi put potvrđen prijem i obećano da će se javiti. Autor teksta, Ištvan Kaić, koji je se pre objave svoog teksta javio i najavio objavu teksta, i pored dva meila nije odgovorio ni na jedan od njih. Inače, ovo nije prvi put da Kaič piše tekstove o BIRODI koji bi imali veliku šansu da budu sudski procesuirani zbog neistina. Iz tog razloga sam ga jednom na ulici zaustavio, sudbina je htela pored našeg zajedničkog fakulteta, i zamolio ga da mi da njegov e-meil kako bi mu dostavio naša istraživanja i kako bi mogao da piše na osnovu istinitih podataka. Tekst, koji je Kaić napisa pisao, je napisan na osnovu dostavljenih od mene u celosti dostavljenih podataka. Međutim oni tumačeni bez stručnog znanja, te sam odlučio da napravim edukativni tekst, sa idejom da doprinesem kako javnom dijalogu o istraživanjima javnog mnjenja i zaštiti integriteta profesiji kojoj pripadam.
Tekst odgovora
Krenimo redom. Prvo treba znati da svako istraživanje mora da prođe filtere epistemoloških principa, tj. da li se poštuju opštost, preciznost, objektivnost, proverivost i sistematičnost kao principi pri realizaciji istraživanja javnog mnjenja.
Takođe, svako istraživanje javnog mnjenja, zbog napred navedenih epistemoloških principa, prolazi test poštovanja etičkih pravila profesije i pravila struke, koje propisuju strukovna udruženja. Srbija ih nema, ali je najveći deo ovdašnjih agencija su članice EOSMAR-a. REM-ov Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga (član 16), koji se besomučno krši, propisuje obavezu objave informacije ko je radio, koje platio/sponzorisao istraživanje, u kojem vremenskom period i kojom tehnikom su podaci prikupljeni i na kojem uzorku.
Prema nedavno ažuriranom kodesku Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja (WAPOR), a čiji sam član, zahteva se objava informacija o: naručiocu istraživanja, imenu agencije koja sakuplja i obrađuje podatke, tipu i veilčini populacije koja je predmet istraživanja, tehnici prikupljanja podataka, stopi odbijanja ispitanika da učestvuju u istraživanjima, periodurealizacije ankete, veličini uzorka i veličini podgrupa ako se o rezultatima podgrupe posebno izveštava, poređenju veličine i karakteristika ostvarnog i planiranog uzorka, merama preciznosti uzorkovanja, postupku ponderisanja podataka, rezultatima na delovima uzorka (filtriranju) koji se ne mere na celom uzorku. Istraživači su, prema WAPOR kodeksu, dužni da predstave sva ograničenja koja se tiču ciljne populacije istraživanja.
Prva informacija koju svako istraživanje javnog mnjenja, pa i izbornog ponašanja, treba da ima je informacija koje propisujeprofesionalni kodeks.Poštujući pravilo preciznosti, opštosti i proverivostprvo se predstavljajunalazi o procenat ispitanika koji: uvek glasaju i znaju za koga, uvek glasaju, ali ne znaju za koga, su neodlučni da li će na narednim izborima glasati i za koga,će da glasaju, ali u anketama ne žele da kažu za koga oni koji sigurno neće izaći na izbore.
Nakon toga javnost treba upoznati sa nalazima o(pre)poznavanje stranaka, lidera ili izbornih lista od strane ispitanika. Zahvaljujući Galupovom modelu upitnika ispitanike prvo treba pitati koliko su upoznati sa onim o čemu ih istraživači pitaju, u ovom slučaju strankama/izbornim listama/kandidatima/liderijma stranka, a potom za stav, ocenu rada, političkubliskost ili udaljenost, pa i da li bi za njih glasali. Istovremeno, na ovaj način dobijate obim upoznatosti, tj. obaveštenosti ispitanika, tj. birača o političkim stranka što je plod interesa ispitanika za politiku, ali i medijske situacije. Zato je dobro uz istraživanja javnog mnjenja imati nalaze o medijskoj zastupljenosti, tonu predstavljanja i tematskoj strukturi sa kojom se političari i stranke predstavaljaju u medijima.
U kontekstu navednog valja znati da je stav ključni element istražiavanja javnog mnjenja i da ima tri komponente: kognitivnu (informisanosti), konativnu (interes/motivaca) emotivnu. Zato se postavlja pitanje na osnovu kojih informacija o političkim strankama birači donose odluke kada postoji disbalans u obimu i tonalitetu izveštvanja o strankama vlasti i opozicije, kojem svedoče BIRODI monitorinzi dnevnika na TV sa nacionalnim pokrivanjem i N1.
WAPOR kodeks u delu ukazivanja na položaj istraživane populacije tokom istraživanja ukazuje na potrebu da se javnost izvesti o ambijentu u kojem je istraživanje sporovedeno, a što je imalo uticaj na stavove ispitanika. U prilog tome smatram da je informacija o medijskoj (ne)zastupljenosti izbornih aktera predstavlja bitnu informaciju o medijskom ambijentu u kojem je sprovedeno istraživanje i dobijeni rezultati.
Odavno se zna da pitanje „Za koga biste glasali?“ nije dovoljno za prognozu izbornog ponašanja na dan izbora. Istraživači javnog mnjenja su razvili razne metode kako postavljajući (dodatna) pitanja i koristeći rezultate prethodno sprovedenih istraživanja rade prognoze izbornih rezultata, tj. kako će se na izborni dan ponašati birači, ne samo oni koji su opredeljeni, već i oni koji su neopredeljeni.Svaki istraživač javnog mnjenja ima svoj recept kako to radi.
Uloga istraživača javnog mnjenja u izbornom procesu je da sprovođenjem istraživanja javnog menjenja da relevatne i precizne informacije o izbornom ponašanju i rejting stranaka u skladu sa epistemološkim principima, pravilima struke i kodeksom profesije, a u svrhu stimulisanja debate o izbornom ponašanju birača kako bi debata doprinela integritetu izbornog procesa i budućeg parlamenta, a to znači maksimizaciji broja građana koji glasaju na izborima.
Da imamo REM, on bi reagovao na ovakvo “informisanje” javnosti, jer svaki put kada se vidi informacija samo o rejtinzima, npr. da SNS ili Vučič imaju podršku polovine građana Srbije tada se krši kako član 47, stav 1, tako i Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, član 5. koji uređuje istinitost i potpunost informisanja. Da imamo REM on bi reagovao na kršenje pomenutog člana 16 istog Pravilnika!
Objašnjenje zašto se u našim medijima objavljuje samo informacija o rejtingu leži u činjenici da objavljivanjem informacijama o rejtingu u autoritarnom društvu u kojem je izražena apolitičnost (prema BIRODI nalazima oko polovine građana je apolitična, antipolitična ili ne zna da odredi svoj ideološki svetonazor), birači se stimulišu da glasaju za očekivane pobednike izbora. S druge strane, oni koji ne glasaju za očekivane pobednike se destimulišu da glasaju i stimulišu ostanu kod kuće, jer stranke koje bi oni glasali nemaju šansu za pobednom.
Na ovaj način istraživanja javnog mnjenja umesto da mere i analiziraju izborno ponašanje, ona objavnom jedne tačne, ali neprecizne informacije kreiraju izborno ponašanje, jer sa manjom podrškom u javnosti (podrška koja se računa na sabiranje opredeljenih i neopredeljenih) uz nižu izlaznost, dobije se veći komad vlasti! Tako umesto da istraživanja javnog menjanja budu u funkciji što veće izlaznosti na izbore i legitimiteta saziva skupštine, ona ovako prikazana imaju suprotan cilj, manju izlaznost i pobedu naručioca istraživanja.
Da još jednom podvučem, BIRODI nije merio rejting već vezu između izbornog ponašanja i sociodemografskih karakteristika građana Srbije. Zato smo bili u metodološkoj obavezi da u prikaz uključimo i one koji ne glasaju, ne znaju da li će glasati ili ne žele da kažu za koga će glasati. Činjenica da je uzeto naše „bajato“ istraživanje iz 2019. godine, koje je već prokaženo, je otkrilo tajnu proizvodnje izborne podrške na šta je utrošeno oko 2000 američkih dolara dobijenih od NED-a, govori da ne morate na sedmičnom nivou raditi i plaćati istraživanja, skrivajući da ih plaća vladajuća stranka predsednika svih građana.
Kada smo kod IPSOS-a kao “svetionika”, autor teksta nije rekao po čemu je Ipsos Srbija uvežena agencija. Zato što kaže predsednik Republike kao klijent, prećutkujući da je SNS naručilac istraživanja čime se krši ESOMAR kodeks Pravilnik REM-a? Tu od pomoći nije potvrda S.B. ove informacije u intervju Vremenu (broj 1594, od 22 juna 2021). Da li je razlog što je ta agencija 2012. godine istorijski “omašila” rezultate izbora i verovatno uticala na deo birača tadašnje vlasti da ostanu kući i time uticala na Nikolićevu pobedu? Da li je razlog što je njen (su)vlasnik sa dve firme učestovao na javnoj nabavci kršeći Zakon o javnim nabavkama što je utvrdio Savet za borbu protiv korupcije 2015. Na profesionalna nepočistva i tendere ove agencije na kojima su dobijali poslove i sami ukazivali.
“Pogađanje” rezultata izbora u državi kontrolisanih glavnih kanala komunkacije (medija), tj. kontrole kognitivne komponente stava, gde svaki drugi građanin kaže da nije pametno govoriti ono što mislis i gde izborni proces toliko urušen da je moralo da dođe do EU posredovanja, a gde se očekuje da ODIHR misija dođe u punom mandatu u trajanju od 2 meseca ako kovidto ne spreči, nije neka umetnost, ali je profitonosno i garantuje da nećete biti na listi Uprave za sprečavanje pranja novca za proveru za finansiranje terorizma ili biti predmet hajke zbog profesionalnog prikaza nalaza istraživanja kojim se pokazuje mehanizam proizvodnje podrške. Predsednik Republike nećeiznositi laži da ste Twiteru dali podatke da bi obeležio medije da su vladini medijski servisi, a novinare u tim medijia ostavili bez posla.
Svako spram sebe bira svetionike. Moji su Jurgen Habermans, Stjepan Gredelj i etiketirani Srećko Mihailović sa kojim nisam radio istraživanje od 2010. godine. Panović me nije pozvao ni u jednu svoju emisiju!
Zoran Gavrilović, sociolog
Izvršni direktor BIRODI
Član Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja (WAPOR)
Autor više istraživanja i studija o integritetu profesija
