Mediji i (lokalne) vlast(i) građanima prodaju propagandu!
Biro za društvena istraživanja je u periodi od 7. do 16. maja sproveo istraživanje javnog mnjenja putem telefonske ankete na reprezentativnom uzorku od 1000 ispitanika na temu da li građani znaju da su gradovi/opštine u obavezi da sprovede godišnji kokurs na kojem predstavnici medijske zajednice odlučuju o raspodeli novca za medijske projekte koji treba da unaprede njihovo informisanje.
68,6% ispitanika je izjavilo da ne zna da postoje konkursi na lokalnom nivou za medije koji treba da unaprede informisanje građana, dok samo 14,5% zna da se novac građana deli i da su efekti pozitivni. Tek, 6% ispitanika znaju da postoje konkursi ove vrste i da ponuđen sadržaj ocenjuju negativno.
Posmatrano po regionu, najmanja informisanost je u centralnoj i zapadnoj Srbiji, a najmanja u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji, gde ujedno najveći procenat ispitanika vidi zna i vidi pozitivne efekte (18.1%), odnosno gde je najveći procenat ispitanika smatra da ovako potrošen novac nije imao efekte kada je u pitanju unapređenje informisanja građana.
Posmatrano po tome za koga su glasali na nedavnim izborima, ispitanici koji su glasali za listu SNS su najviše upoznati sa postojanjem i zadovoljni efektima.
Posmatrano po nivou obrazovanja ispitanika, ne postoje statistički relevatne razlike kada je u pitanju (ne)upoznatost sa praksom finansiranja na lokalnom nivou.
Nalazi istraživanja govore da je potrebno obezbediti prakse i procedure koje će garantovati efektivno učešće građana, kako u procesu definisanja prioriteta i procesu selekcije predloženih projekata, tako i procesu evalucije emitovanih medijskih sadržaja koji su finansirani novcem građana.
Obaveznost učešća predstavnika javnosti definisana je Medijsko strategijom (sekcija 8. Državna pomoć) u okviru principa projektnog finansiranja, koji nisu dosledno operacionalizovani u medijsko zakonodavstvo.
Izostananak učešća u procesu oni koji svojim novcem plaćaju sadržaje koji se podržavaju dovode do toga da mediji sami sebi, uz pomoć vlasti, dele novac za sadržaje od kojih građani niti imaju koristi, niti znaju da postoje, tako da se opisano stanje može nazvati prodajom propagande.
Transparetnost i polaganje računa građanima moraju biti osnov projektnog finaniranja koje za cilj ima zaštitu interesa građana.
