Medijska neprikosnovenost Aleksandra Vučića nije okrnjena

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) sprovodi analizu medijskih sadržaja u središnjim informativnim emisijama. Jedan od ciljeva je utvrđivanje ostvarenosti javnog interesa u medijima shodno odredbama Zakona o javnom informisanju (član 15. tačke 1. i 8.).

 

Naša metodologija je oblikovana sa namerom da istraži sadržaj emitovanog programa u centralnim informativnim emisijama. Istraživački nalazi su polazište za debatu o regulaciji medija i samoregulaciji medijske profesije. Postavlja se, naime, pitanje u kojoj meri su mediji u funkciji:

• Ostvarivanja prava građana koja su garantovana Ustavom Srbije (član 51.) i Zakonom o javnom informisanju (članovi 5. i 6.), a to znači pravo građana na istinito, pravovremeno, objektivno i potpuno informisanje;
• Negovanja kritičke javnosti u Srbiji kao nezaobilazne pretpostavke demokratskog društva;
• Unapređenja medijske pismenosti građana.

 

Analitički obuhvat sadrži sledeće dimenzije:

• Teme
• Aktere
• Novinarske izvore
• Žanrove
• Diskurs izveštavanja novinara
• Tonalitet predstavljanja aktera
• Diskurs (samo)predstavljanja aktera
• Toponime
• Društvenu strukturu
• Način argumentacije

Predmet naše analize je celokupni sadržaj centralnih informativnih emisija na RTS, Pink, Happy, Prva, B92 i N1. Ovom prilikom predstavljamo nalaze za period od 15.7. do 12. 8. 2017. godine.

 Naše istraživanje možete pogledati ovde.

Opšti nalazi

• Preovlađujuće makroteme su privreda i ekonomija, spoljnja politika, međunarodna politika i, najzad, prirodne katastrofe. Unutar makroteme privreda i ekonomija, najveći procenat su zabeležili štrajkovi u privredi (Fiat, Goša). Kada je u pitanju spoljnja politika, najviše je bilo priloga vezanih za odnose Srbije sa Hrvatskom (obeležavanje godišnjice Oluje). U medijskoj slici međunarodne politike, SAD su primetno isprednjačile u odnosu na ostale države.
• Istraživački nalazi su nedvosmisleni kada je u pitanju geopolitičko pozicioniranje Srbije. Dok se EU prvenstveno posmatra kroz odnos prema Srbiji, SAD i Rusija se u većoj meri sagledavaju u globalnom okviru. U analiziranom periodu smo imali značajan broj priloga koji su položaj Srbije posmatrali u trouglu Srbija-SAD-Rusija. Premda ne u mjeri u kojoj je to slučaj sa nabrojanim globalnim akterima, i Kina je dobila poseban medijski tretman u posmatranim emisijama.
• Medijska neprikosnovenost Aleksandra Vučića nije okrnjena usled njegovog prelaska na predsedničku funkciju. Vučićev medijski tretman se u presudnoj meri osamostalio u odnosu na to koju funkciju trenutno obavlja. U periodu koji smo analizirali, Vučić se skoro isključivo pojavljuje u predsedničkoj ulozi. Premijerka Brnabić je drugorangirana po zastupljenosti, ali je njen zaostatak u odnosu na Vučića višestruk. Aleksandar Vulin, Nebojša Stefanović i Ivica Dačić, kada su u pitanju ministri u Vladi Srbije, beleže najveću zastupljenost.
• Kada su u pitanju glavni nosioci vlasti (predsednik, premijerka, ministri), vidan je manjak njihovog negativnog predstavljanja. S druge strane, dok su ministri, po pravilu, umetani u pozitivan kontekst, ministarstva na čijem se čelu nalaze neutralnije su prikazivana.
• Više je nego jasno da analizirane informativne emisije ne posvećuju podjednaku pažnju svim regionima u Srbiji. Mimo priloga koji se odnose na državu Srbiju u celini, koji su i najviše zastupljeni, Beograd se nalazi u epicentru medijske geografije. Nasuprot tome, pojedini regioni su u nedopustivo velikoj meri medijski zanemareni. Pritom, od velike je važnosti naglasiti da je medijska pažnja prema nekom toponimu prvenstveno situaciono uslovljena. Vredan pomena je i podatak da se otprilike svaki treći prilog nije odnosio na Srbiju.
• O dve nediferencirane društvene grupe, Srbija i građanstvo, daleko najviše se govorilo u prilozima. Ako su to i očekivani nalazi, zasigurno niko nije mogao pretpostaviti da će se o radnicima toliko govoriti u posmatranim emisijama. Pošto smo već pomenuli da je tema štrajkova bila veoma prisutna ovog jula i avgusta, lako je objasniti razloge zašto je to bilo tako.
• Sa tačke gledišta negovanja kritičke javnosti, dobro je to što imamo, makar u formalnom smislu reči, popriličan broj analitičkih priloga. Istovremeno, premali je broj priloga koji o datom medijskom sadržaju govore u dijaloškoj formi. Uz neophodan istraživački oprez, valja primetiti kako je došlo do razgradnje kritičke javnosti u posmatranim medijima. Najzad, zabrinjavajuće je to što se na pojedinim televizijama, skoro isključivo na TV Pink, pojavljuje prilozi koji ogoljeno ozloglašavaju neke društvene aktere. Tu je kršenje elementarnog medijskog etosa toliko prisutno da je neprihvatljivo nereagovanje za to predviđenih nadzornih tela.