Nedovršena medijska tranzicija, odsustvo (samo)regulacije i efektivnog sindikalnog organizovanja novinara glavni uzroci urušavanja slobode medija

Povodom 3. maja Dana slobode medija, Biro  za društvena istraživanja ukazuje da su mediji u Srbiji žrtva nedovršene  kako društvene, tako i medijske tranzicije.  U Srbiji je manjak političke volje da se ova oblast društva uredi u skladu sa potrebama demokratskog društva u kojem su mediji sredstvo informisanja, kritičkog sagledavanja, odnosno kontrolor svih grana vlasti. Trogodišnji BIRODI monitoring izveštavanja medija  govori da su oni postali sredstvo promocije, propagande, a u poslednje vreme i sredstvo javnog odstrela. To je dovelo do situacije da tek svaki peti građanin Srbije smatra da su mu mediji od koristi pri donošenju bitnih ličnih odluka, zatim ostvarivanju svojih interesa i prava, predviđanju budućnosti ili sagledavanju rezultata Vlade.

Kao rešenje za opisano stanje u javnosti se pominje komercijalizacija medija, a da se pri tome potiskuje da su  mediji i kulturna, odnosno politička institucija, odnosno da će komercijalizacija medija ojačati trend biltenizacije i tabloidizacije.  U takvom ambijentu slučaj “Utisak nedelje” neće biti incident, već praksa.

Povezano sa ovim je i odsustvo pravne regulacije koja sprečava kumulaciju političke, ekonomske i medijske moći, trend koji je konstatovan u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, a prema kojem političari i sa njima povezana lica, kao i  vlasnici kapitala postaju vlasnici medija praveći od njih sredstvo propagande, političke zaštite i obračunavanja, u kojima rade novinari i tehnički radnici koji su bez (elemetarnih) uslova za rad, pre svega prava i nemogućnosti na sindikalno organizovanje, primorani da krše etičke standarde svoje profesije zarad čuvanja posla, jer su uskraćeni za efektivnu sindiklanu i profesionalnu zaštitu, ali i zaštitu koja bi proizašla iz boljeg rada Republičke agencije za elektronske medije, odnosno Saveta za štampu.

U prilog navedenom govori činjenica da je Srbije, prema izveštaju Fridom Hausa, država u kojoj je došlo do najvećeg pada slobode medija u 2014. godini u svetu. Sve napred navedeno ukazuje na aktuelnost preporuka koje je dao Biro za društvena istraživanja  posle svojih monitoringa:

• Unapređenje sindikalnog organizovanja novinara,
• Unaređenje rada regulatornih i samoregulatornih tela,
• Uspostavljanje mehanizama evalucije rada novinara na nivou medija kao vida samoregulacije novinarske profesije (primer BBC-a),
• Jačanje uloge Skupstinskog odobra za kulturu i informisanje u nadzoru primene medijskog zakonodavstva,
• Zakonsko definisanje šta je mediji, a šta sredstvo propagande.