Odgovor Ličnom stavu bez rukavica sa N.N. inicijalima

Na početku želim da se zahvalim Ličnom stavu bez rukavica sa N.N. potpisom (naziv koji je spoj identiteta: lični stav potpisan sa N.N i u rubrici bez rukavica) na ovom podsticaju da još jednom, ovog puta Kurirovoj publici, objasnim šta je predmet Antibot inicijative čiji je deo i nacrt Antibot zakona.  Antibot inicijativa je plod, s jedne strane, globalne borbe protiv fabrika botova u čemu se ističe EU ka kojoj (kao) Srbija stremi, a sa druge strane činjenice da sam i sam (bio) predmet botovskih napada, koji su (do danas) ostali nesankcionisani i pored uredno podnetih tužbu odgovarajućem javnom tužilastvu. 

Kada kažem botovi, mislim na ljude koji su (ne)retko bez svoje volje organizovani da (prisilno), tokom radnog vremena ili van njega, sa ličnih ili skrivenih naloga/identiteta, pišu komentare/tekstove na informativnim sajtovima (pre svega komentare na vestima) i nalozima na socijalnim mrežama u kojima imaju zadatak da ili veličaju ili etiketiraju/demumanizuju određene aktere praveći od njih ili božanstva ili đavola, tj. legitimne mete za bilo koju vrstu odmazde, a da pri pisanju sadržaja ne koriste bilo kakvu/koju relevatnu argumentaciju (naučne ili stručne činjenice ili stručne stavove) osim paškvile tipa: „Njen predlagač je u Tviter zajednici ocenjen kao „k**ac na biciklu“, pa bi „antibot“ trebalo prepustiti prvoj kiši da ga spere i veselo, uz žubor, odnese u slivnik“ vidi se šta se od literature počitalo“. 

Želim da verujem da Lični stav bez rukavica sa N.N potpisom ne bi ovo napisao da znao da je predlagač preživeo hajku botova uključujući pretenje batinama nakon TV gostovanja sa predsednicom Saveta REM-a. Uz to, želim da verujem da Lični stav bez rukavica sa N.N potpisom ne smatra da nemam pravo da iniciram zakonsko rešenje i predložim rešenje kojim ću da zaštitim sebe i druge od organizovane verbalne militantnosti sa (potencijalno) pogubnim posledicama, uz korišćenje onoga što sadrže EU direktive.  O značaju i potrebi ove inicijative govori docnija izjava Zaštitnika građana agenciji Beta, u kojoj najavljuje predloge izmena relevatnih zakona koji koji mogu biti  delimična supstitucija antibot zakona. 

Nažalost Lični stav bez rukavica sa N.N. potpisom svoje obraćanje publici Kurira počinje bezargumentovanim omalovažavanjem tako što piše „nečega što se zove Biro za društvena istraživanja“.  Da je se Lični stav bez rukavica sa N.N potpisom makar malo potrudio, a iznošenje stavova u javnost to je obavezuje, video bi da je to organizacija koja je osmislila, napravila, testirala u Nišu sistem za borbu protiv korupcije na nivou gradova uz veliku, čije je delove država preuzela bez naknade i stavila u Poglavlje 23, mera 2.2.10.31. Lični stav bez rukavica sa N.N potpisom bi takođe video da BIRODI deceniju monitoriše medije po MEMO 98 metodolgiji i da njegove rezultate koristi ODHIR kao organizacija koja posmatra izbore u državama članicama OSCE-a. Znao bi da je te monitoringe pre 2012. godine, kao i posle 2012 godine uvek citirala opozicija. Verujem da bi našao podatak da je pojam „funkcionerska kampanja“ BIRODIjevo pojmovno čedo rođeno 2012. godine. Imamo još rezultata, ali stajem kako ne bi prešao u (samo)reklamiranje. Ovo je dovoljno za onoga ko ceni svoja i poštuje postignuća drugih.

Nekažnjena hajka  protiv BIRODI i mene lično, koja je bila jedan od motiva za Antibot inicijativu, traje tri godine. Sve je počelo 9. juna 2019. zbog prikaza istraživanja u Danasu, koje je uradjeno po međunarodnim i profesionalnim standardima, a ticalo se sociodemografske analize birača stranaka u Srbiji. SNS je istraživanje ocenio negativnim, pa je šef poslaničke grupe, Aleksandar Martinović, iz skupštinske klupe pozvao javno tužilaštvo da ispita naš rad. Međutim, kvalitet istraživanja je potvrdio WAPOR, te me je pozvao u članstvo i imenovao za nacionalnog kordinatora za Srbiju. U Srbiji političkog kapitalizma to nije plus, naprotiv to je već minus, jer klijenti beže od onih koje (lična) vlast kritikuje ka onima koje lična vlast hvali ili ne pominje, ali angažuje makar oni bili junaci izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije ili kršili kodekse svoje profesije. O obimu diskriminacije govori podataka da je Predsedništvu uredno e-mailom poslata predstavka pre dve godine o svemu ovde napisanom. Do danas nije dobijen ni zavodni broj te predstavke. Deo predstavke je pismo pristalice SNS-a u kojem se ponavljaju rečenice i neistine tvrdnje iz  kolumne predsednika Republike napisane u Politici pod nazivom “Elita i plebs”.  

Idemo dalje, kaže Lični stav bez rukavica sa N.N. potpisom „kliče Gavrilović, a tercira Danas, primenjivali bi se „na medije koji krše zakone i kodekse profesije“, čime bi se „neprofesionalno novinarstvo učinilo nezakonitim“. Da REM rad svoj posao, antibot inicijative ne bi bilo. Primera radi, Oliver Ivanović je na TV Pink bio prema BIRODI monitoringu medija 74% negativno predstavljen u dnevnicima ove medijske kuće u poslednjem kvartalu 2017. godine. Savet REM-a je morao da reaguje u skladu sa Pravilnikom o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga. Nije bio potreban monitoring Pinkovog dnevnika, jer kampanja protiv Olivera Ivanovića je bila okom vidljiva. Bila je potrebna savest i sloboda najmanje jednog člana Saveta REM-a ili nekog Službe za nadzor i monitoring pri REM-u da se postupak inicira. Na sajtu iste televizije već tri godine visi tekst autora, Ivana Radovanovića, u kojem je BIRODI nazvan „Institutom Jozef Mengle“ zbog prethodno navedenog istraživanja. Ovaj tekst je bio deo medijskog desanta, koji je sproveden tako što se izvorni tekst prvo objavi u jednom, a potom je većina provladinih medija preuzmu i objave na svojim portalima. Postavlja se pitanje koji je to komercijalni interes medija koji su takmaci na medijskom tržištu da imaju u isto vremen isti medijski sadžaj i da tako budu koordinirani u njegovoj objavi? Uzgred, kada samo kod Mengela, BIRODI je volonterski pomogao legalnim strukturama Jevrejske zajednice Beograda u sprečavanju nezakonitog preuzimanja organa ove zajednice.

Dalje, upozorava Lični stav bez rukavica sa N.N. potpisom: „Na primer, „televiziji koja kleveta ljude oduzimala bi se frekvencija, a novinarima koji rade takve stvari onemogućavalo da se bave ovom profesijom“… Tada će, nadaju se, njima da svane, gledanost i tiraži će im skočiti… ili se bar odlepiti od memljivog dna skale.“ Da, ako neki pružalac medijskih usluga više puta prekrši zakon, po slovu Zakona o elektronskim medijima, Savet REM-a bi morao bi da mu uzme frekvenciju na neko vreme ili u celosti. Međutim, to se u nas ne dešava, jer Savet REM-a je osigurač koji to sprečava. Savet REM-a ne postupa ni po godišnjim izveštajima o nadzoru komercijalnih pružalaca medijskih usluga koji ukazuju da komercijalani pružaoci medijskih usluga ne ispunjavaju obime programa na koje su se obavezali kada su dobili nacionalne frekvencije. 

Pokušavajući da poentira Lični stav bez rukavica sa N.N. potpisom kaže: „Imamo svađu s logikom i činjenicama, jer za „medije koji krše zakone“ predviđene su kazne u tim zakonima, a za kršenje kodeksa nadležni su disciplinski organi profesionalnih udruženja. A profesionalizam čije će sprovođenje da uređuju sudije? Manite!“ Da pojasnim, Antibot inicijativa i antibot zakon kao njen deo će zagovarati sankcionisanje onih koji u medijma organizuju botovanje prisiljavanjem novinara da pišu tekstove u kojima se krši bilo koji zakon ili krše Kodeks novinara Srbije, a za uzvrat novinarima daju novac i zaštitu od kažnjivosti za ovakvo neprofesionlano i nezakonito ponašanje. Predmet antibot zakona će biti i novinari koji svojevoljno botuju kršeći zakone. Antibot inicijativa će se baviti i sankcionisanjem novinara koji krše kodeks profesije koji je donet od strane relevatnih strukovnih udruženja, a za to dobijaju protivusluge. Antibot zakon će tretirati i javne funkcionere, političare i biznismene koji vrše pritiske na vlasnike medija i/ili novinare da vrše botovanje u zamenu novac, zaštitu od kažnjivosti ili neku drugu protivuslugu. I na kraju, u fokusu antibot zakona će biti i „specijalizovane kompanije“, koje pružaju ovu „uslugu“ kao i njene „klijente“ koji kupuju usluge botovanja bilo da su te kompanije u Srbiji ili van nje. Prevashodni cilj Antibot inicijative, mada ne i jedni, je da se unapredi poštovanje medijskih zakona kojima se reguliše javni interes u medijima, prava i obaveze medija, prava publike, funkcionisanje regulatornog tela i javnog servisa … . 

Za ovu temu relevatno zakonodavstvo je nastalo operacionalizacijom Ustava Republike, pre svega, članova 46 (sloboda govora i izražavanja) i 51 (pravo na obaveštnosti i informisanje). Tako su nastali član 47 u Zakonu o elektronskim medijima, član 15 u Zakon o javnom informisanju, član 7 u Zakonu o javnim medijskim servisima. Prema BIRODI istraživanjima publike tek svaki peti građanin Srbije vidi korist od medija kada je u pitanju ostvarivanje njihovih prava, predviđanje šta će biti u budućnost, odnosno šta radi vlast. Javno dostupne informacije koje su dobijene što kroz istraživanja profesora sa svetski priznatih univerzitet, što iz informacija o ukidanju naloga od strane Twitera u Srbiji, a što o izveštaju o radu izvršnog odbora SNS-a, bez dileme možemo da zaključimo da u Srbiji postoje organizovani botovi od strane vladajuće stranke. 

 Lični stav bez rukavica sa N.N. potpisom piše: „Biti za „antibot“ i slične zakone više nije stvar koncepcijskih razlika, već elementarne inteligencije: ili jesi ili nisi glup“. Iz napred navednog postojanja organizovanih botova više nije upitno. Nije upitno da su organizovani od vladajuće stranke. Nije upitno da su neki ljudi bili njihove žrtve. Upitno je pre svega da li neko ovakav militantno-hibridni način (prisilnog) organizovanja „javnosti“ podržava i time je saglasan da neki  partijaši „organizuju“ (ucenjene) ljude da protivustavno, protivzakonito i nekažnjeno krše prava građana koji hoće za da svoje interes i potrebe koriste garantovana prava iz članova 46 i 51. Cilj botovske strukture je da pod vodstvom vladajuće stranke društvo Srbije se svede na zajednicu u kojoj će prava i obaveze građana zavisiti od moći i uticaja, odnosno spremnosti da budemo uz obožavaocu lični vlast i kulta vladara, a ne prema onome šta piše u Ustavu, zakonima i profesionalnim kodeksima. Antibot inicijativa je inivijativa za odbranu države od zarobljavanja institucija i urušavanja javnosti od strane partije i sa njom povezanih aktera.

Želim da verujem je ovo plod neobaveštenosti Ličnog stava bez rukovica i sa N.N. potpisom. Antibot zakon tretira one koji organizuju (ucenjene) botove da uz pomoć ucenjenih i neodrživih medija bez pomoći javnog novca na ovaj ili onaj način postanu platforme za botovanje, u čemu saučestvuju i novinari iz tih medija sa ciljem da uruše slobodu govora i javnost tako što će iz njiih izbaciti realnost, javni interes i slobodu.

 Za kraj, želim da izrazim slaganje sa Ličnim stavom bez rukavica sa N.N potpisom kada kaže „I da još jednom podvučemo („da džabe krečimo“ – citat S. B.): nemaju mediji u Srbiji problem što nema slobode, nego što s tom slobodom ne znaju šta da rade“.  S jedne strane, imamo novinarsku profesija koja je deprofesionalizovana. U prilog tome govore istraživanja da većina novinara bi da budu PR nekoga ili nečega. Paralelno sa tim postoji hiperprodukcija medija pod reklamnom i institucionalom kontrolom Telekoma čiji je broj u obrnutoj srazmeri sa brojem novinara koji imaju stručne i etičke kapacite da koriste profesionalnu slobodu. To je srž deprofesionalizacije, odnosno pretvaranja medija u sredstva promocije, propagande i odmazde, a gde su novinari pre svega držači mikrofona. S druge strane je publika koja traži od medija da im ponude informacije i stavove koji će da ojačaju njihove (postojeće) stavove.  Sve u svemu novinari se nalaze izmedju (ekonomski) neodrživih i sklonih promotivno-propagandni  medija sklonih etiketiranju i sa druge strane depolitizovane i autocenzurisane publiku. U takvom ambijetu šta novinari mogu sem da budu pesak na verometini. 

Kome ovo stanje odgovora ostavljam čitaocima da odgovore. 

Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja – BIRODI