Odgovor na tekst Ivana Radovanovića na sajtu RTS-a!

Obraćam se povodom teksta autora Ivana Radovanovića objavljenog na sajtu RTS-a.
Na početku valja upoznati javnost sa činjenicom da je Ivan Radovanović, 16. septembra 2022. godine, na moj mejl i Viber, kako je sam kasnije napisao, predstavljajući se kao zaposlena osoba u finansijskom odeljenju RTS-a, dostavio informaciju da su on i Dragan Bujošević, direktor RTS-a, bili na koncertu Rolingstonsa u Beču o trošku RTS, kao i da je dobio honorar za tekst koji je objavio na njihovom sajtu. Detalje o svemu veoma precizno je opisao u dva teksta, objavljena najpre u Informeru, a potom i na sajtu RTS-a i to bi, ukoliko je tačno ono što tvrdi, moglo biti jedino istinito.

Kao direktor organizacije koja se bavi borbom protiv korupcije (autor sam lokalnih antikorupcijskih tela, koji su postali mera u Akcionom planu za Poglavlje 23, broj 2.2.10.31) i koja dobija razne informacije od uzbunjivača, ovu informaciju sam 18.12.2020. godine, u formi zahteva po slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dostavio RTS-u kako bih proverio njenu verodostojnost, a potom odgovor prosledio uzbunjivaču, odnosno sa uzbunjivačem ili samostalno upoznao nadležni državni organ o  eventualnim nezakonitostima, što je inače standard postupanja sa uzbunjivačkim prijavama u BIRODI-ju, odnsosno kada uzbunjivač preko  BIRODI-ja hoće da izvrši uzbunjivanje javnosti (član 12 Zakona o zaštiti uzbunjivača).

Ako se izuzme e-mail od predsednika UO RTS, Branka Klanščeka, u kojem tvrdi da na e-mail kontaktcentar@rts.rs nije stigao moj mejl, iako postoji dokaz da sam poslao, kao i dokaz da mi se meil nije vratio zbog pogrešne adrese, do danas nisam dobio odgovor RTS-a, iako je istekao zakonski rok.

Pošto njihov odgovor nemam, ne mogu da tvrdim da li je anonimna informacija istinita ili ne. Ako se ispostavi da je neistinita, Radovanović je postupio suprotno članu 11. Zakona o zaštiti uzbunjivača, pošto je dostavio neistinitu informaciju, a sankcija za ovo je nemogućnost dobijanja sudske zašitite, ako bi je Radovanović tražio. No, ipak je najbolje sačekati odgovor RTS-a.

Iz tekstova koje je Radovanović napisao, vidi se da je naumio da mi podmetne netačnu informaciju kako bih je bez provere objavio u medijima, čime bi se stekli uslovi za tužbu za klevetu, a zbog procedura u BIRODI-ju, to se nije desilo.

A zbog toga, Radovanović se okrenuo starim neistinama, uvredama i etiketama, mada ima i novih da ja imam simptome, a on je tu da ukaže na moju „bolest“. Baš kao što je radila i Olivera Zekić u tekstu u Informeru kada me je nazivala osobom sa deluzijama, dajući mi etiketu za koju je i sam predsednik Republike rekao da je neprihvatljiva, jer je njemu upućena na sastanku od jednog ili više ambasadora.

Što se tiče mog članstva u WAPOR-u, koje je u tekstu predstavljeno na banalan i neistinit način, valja znati da su WAPOR i ESOMAR najveće svetske asocijacije koje okupljaju istraživače javnog mnjenja i između ostalog nadziru profesionalni integritet članova. Među članovima su profesori, vlasnici agencija i istraživači iz celog sveta, a u nedostatku profesionalne asocijacije istraživača javnog mnjenja u Srbiji, postao sam član WAPOR-a.  Njihov član sam postao tako što sam svoje istraživanje, zbog kojeg je šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović tražio reakciju javnog tužilaštva u Narodnoj skupštini, poslao WAPOR-u i tom prilikom im dostavio upitnik i opis uzorka. Istraživanje je pregledao dr David Jodice, tada predsednik Odbora za standarde WAPOR-a, a sada potpredsednik WAPOR-a. Za nacionalnog koordinatora za Srbiju su me predložili profesor emeritus Timoti P. Jonson, tada predsednik WAPOR-a i dr David Jodice. Inače, u godišnjem izveštaju WAPOR-a za 2021. godinu Srbija je, uz Tursku i Austriju, navedena kao država u kojoj postoje problemi sa istraživanjima javnog mnjenja. I da, ja sam prvi i za sada jedini član WAPOR-a iz Srbije. U međuvremenu nekoliko kolega se okupilo i radimo na osnivanju profesionalnog udruženja istraživača u Srbiji. Napravio sam draft verzije kodeksa usklađenog sa WAPOR-ovim, jer teorija kaže da profesije nema ukoliko nema funkcionalnog strukovnog udruženja i primene kodeksa. O tome zašto u Srbiji nemamo strukovno udruženje istraživača javnog mnjenja i medija i ko od toga ima korist nekom drugom prilikom.

Koautor sam online platforme za istraživanja www.tvojstav.com. Tokom ove godine,  BIRODI planira da je besplatno podeli svim fakultetima, srednjim školama i gimnazijama u kojima ima sociologa i sociologije. Dobiće je i mediji, odnosno novinari sa ciljem da dobiju nova znanja i unaprede svoj položaj na tržištu. Biće organizovan kurs za online istraživanja na kojem će moći da učestvuju. Radimo i na alatu za online analizu sadržaja. Od marta na sajtu BIRODI-ja svako ko želi moći će sam iz online baze da pravi analize podataka iz našeg monitoringa medija. Nije da nas ima samo dvoje u BIRODI-ju, a zbog ekonomičnosti razvijamo IT rešenja koja nam smanjuju troškove i finansijsku zavisnost od donatora. Nema nas puno, ali nas ima dovoljno i sa titulama doktora, da radimo po pravilima struke i da naše rezultate koriste relevantne domaće i međunarodne institucije.

Što se tiče istraživanja javnog mnjenja o kojima Radonovanović govori, ona se sprovode putem telefonske ili terenske ankete, po WAPOR standardima i kada je u pitanju prikupljanje podataka i njihova prezentacija, koja uključuje i segmentaciju odgovora prema starosti, polu, obrazovanju, zanimanju, mestu stanovanja i prihodima. Tako se prave poruke za ciljne grupe kojima se neko obraća. Na osnovu anketnih rezultata prave se pitanja za vodiče za razgovor kojima se vode fokus grupni dijalozi u narodu poznati kao fokus grupe i „produbljuju“ odgovori dobijeni anketom. Proces može da bude i obrnut. Prvo tzv fokus grupe, pa anketa.
Što se bezube Srbije tiče, koja mi se prebacuje kao odmazda, jer sam kombinujući rezultate telefonske ankete, koja je koštala 1.500 evra, i monitoringa medija, pokazao kako vlast proizvodi svoj legitimitet uz pomoć pre svega Pinka.  Zbog sećera koji sam dobio radeći u Savetu za borbu protiv korupcije (2003 – 2009), a koji je 2011. napravio izveštaj o medijima čiji je junak Ivan Radovanović (kao poslovni partner Stanka Subotića u Borbi), i ja nosim protezu na gornjoj vilici. Uzgred, dete sam radničke porodice. Radeći u Savetu za borbu protiv korupcije pomagao sam radnicima, koji su bili žrtve korupcije u privatizaciji i korupcije u stečaju. Udruženo sa radnicima Robnih kuća Beograd, čiji stečaj još nije gotov, državi smo ugurali u budžet 360.000.000 evra tako što sam ih uveo 2007. godine u zgradu Vlade da štrajkuju glađu da bi ih primio tadašnji predsednik Vlade, Vojislav Koštinica, čime je sprečen naum da Robne kuće budu prodate za 20 puta manju cenu. Da, stvar bude bolja, upravo volonterski pomažem radnicima i stečajnoj upravnici Komgrapa kako bi radnici ove kompanije ostvarili prava u stečaju, a među njima ima glasača i članova SNS-a. Kažu da su Đukanović i Vučić zaboravili na njih iz perioda kada su bili opozcija i obećavali rešenje kada dođu na vlast. Isto obećanje su Vulin i Vučić dali radnicima Robnih kuća Beograd.

BIRODI od 2012. radi monitoringe medija tokom i vanizborne kampanje. Tokom kampanje za izbore 2012. mediji pod kontrolom SNS, Pravda i Skay plus, bili su redovni posetioci naših konferencija za medije i rado su ih citirali. Današnja savetnica za medije predsednika Republike Srbije, Branka Đukić, nam je tada pretila krivičnim prijavama za klevetu zbog nalaza da Pink kao privatni medij kao izvor koristi isključivo tada državni Tanjug. Da, metodologija monitoringa medija, koju smo dobili od MEMO 98 iz Slovačke, predviđa da se zbog preciznosti i kompleksnosti monitorišu samo dnevnici i političke emisije u najgledanijem delu dana od 18 do 24 časa. Tako rade i ODHIR posmatračke misije kada analiziraju izveštavanje televizija za svoje izveštaje. Zato su naši izveštaji od 2016. relevatan izvor za ODHIR izveštaja o izborima u Srbiji. Valja dodati da smo tokom proteklih 10 godina monitorisali dnevne novine, internet portale i naloge na socijalnim mrežama.

Kada je u pitanju vanredna kontrola RTS-a od strane DRI,  tema saopštenja nije bio samo slučaj „Rolingstonsi“ već svi slučajevi koji se pominju u medijima nakon što je Pištaljka objavila dokumenta o trošenju sredstava od strane tv produkcija. Sve dok RTS ne bude dostavio odgovore na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja po zahtevu BIRODI u pravnom smislu slučaj Rolingstonsi postoji. Odgovor koji je dao Ivan Radovanović u Informeru, a koji je Branko Klanšćek ponudio kao odgovor RTS-a na twiteru, ne može se treirati kao odgovor na zahtev po slobodnom pristupu informacijama dobijen od RTS-a. Tako kaže zakon. Zato dok ne dobijemo zvaničan odgovor RTS-a tekstovi Ivana Radovanovića služe za skretanju pažnje, ali i etiketiranje BIRODI-a i mene. Ovo drugo razumem, ali ne opravdavam, jer podvala sa anonimnom predstavkom nije uspela, kao i da se ja napravim „bolesnikom“ koji proganja javne funkcionere, posebno one iz REM-a. Da je tako ne bi međunarodne organizacije citirale ono što pišem, profesori sa FDU-a me ne bi zvali da držim predavanja studentima i citirali moje studije u svojim naučnim radovima, na vežbama ne bi koristili publikcije koje pišem, a država ne bi usvojila moj model antikorupcijskih tela za gradove, koji se ne primenjuju o čemu je i sam RTS pravio prilog za dnevnik.

O neisitnama, etiketama i nesakcionisanim pretnjama za dva dana ću pričati na konferenciji ODIHR-a u Varšavi u panelu koji se bavi položajem posmatračima izbora u državama Zapadnog Balkana.