Odgovor na tekst Jelene Milić „Javna kritika Zorana Gavrilovića“

Odgovor na reakciju Jelene Milić na tekst Javna kritika Zorana Gavrilovića

Imajući u vidu da se Jelena Milić obratila javnosti putem sajta svoje organizacije, a Tanjug preneo, smatram da imam pravo na odgovor kojim bih detaljno pojasnio tvrdnje, iznete u tekstu koji je objavio dnevni list Danas, koje su predmet obraćanja Jelene Milić.

Ovo nije čin klasičnog odgovora, već prilika da se stručno objasni fenomen koji već duže vreme opterećuje javnu komunikaciju i preti narušavanju demokratske atmosfere.

Možda svega ovoga i ne bi bilo da je voditelj emisije Fokus na TV 02 pozvao predstavnika BIRODI-ja da , kao nepomenuti povod predsednikovog teksta u Politici, predstavi svoje nalaze i tvrdnje u emisiji u kojoj je pisanje predsednika u Politici bila tema.

Želim da podsetim da je rezultate medija monitoringa 2012. tog istog BIRODI-ja voditelj emisije Fokus čitao, kao spiker na TV Skaj plus, ukazujući na tada loše medijsko stanje u kampanji za predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore.

Ovim činom autor emisije omogućio bi debatu na čiju je potrebu s pravom ukazala i Jelena Milić.

Što se tiče targetiranja, red je prvo da defnišem pojam koji koristim.

 

Pod “targetiranjem” podrazumevam „stavljanje u usta“ reči (direktno) ili parafraziranjem napisanog ili izrečenog (indirektno) i to na način da se menjanjem, simboličkog i vrednosnog, značenja upotrebljenih reči i pojmova za posledicu može imati:

• (ne)nameno izazivanje diskiminacije,
• ili medijskog opravdavanja nasilja prema pojedincu, grupi i instituciji koje su predmet takvog targetiranja od nekog aktera u javnoj komunikaciji.

U tekstu dnevnog lista Danas pojmovi “nisko obrazovan”, “siromašan” i “stariji” su dati kao sociodemgrafske kategorije, koje se koriste u društvenim, odnosno javno mnjenjskim istraživanjima kao analitičko statistički pojmovi.

Kao što i sama Jelena Milić priznaje, ona je izvršila parafraziranje, a ne citiranje naslova (7 procenata obrazovanih glasa za SNS), menjajući simbolični i vrednosni kontekst u kojem Jelena govori da su glasači SNS predstavljeni u tekstu objavljenom u dnevnom listu Danas kao “siromašni, krezubi društveni talog i  da je to  izvorna baza vlasti, uistinu uvredljiv„, što u tekstu nije napisano.

Jelena Milić, parafrazirajući napisano (i izrečeno) u tekstu objavljenom u dnevnom listu Danas, stvara sliku da smo (novinar dnevnog lista Danas i ja) glasače SNS, ponavljam, opisali kao siromašne, krezube, društveni talog i da je to izvorna baza vlasti, uistinu uvredljiv.

Dalje, Jelena Milić ne samo da menja napisano (i izrečeno) u delu o glasačima SNS-a, ona čak izostavlja srž analize, gde se vrlo precizno objašnjava odgovornost (i sadašnje i bivše) vlasti za položaj glasača SNS-a, a za koje koristim pojam tranzicioni gubitnici.

Analizirajući mehanizam proizvodnje podrške SNS, u  tekstu objavljenom u dnevnom listu Danas napisao sam:

„Vlast Srpske napredne stranke persionalizovane u liku predsednika Aleksandra Vučića održava se na strahu i traumi tranzicionih gubitnika. Naime, SNS je došao na vlast 2012. godine kada je petooktobarska garnitura (samo)urušila tadašnji tranzicioni model zbog loše sprovedene svojinske transformacije, reforme pravosuđa i reforme medija. … Vučić u saradnji pre svega sa TV Pink i tabloidima pravi svoju socijalnu infrastrukturu vlasti, koju čine tranzicioni gubitnici, ali i partijska birokratija sastavljena od stranačkog kadra kako SNS-ovog tako i od onih koji su pre toga bili u vlasti a imali su stručna znanja koja su bila potrebna SNS-u.“

U  tekstu objavljenom u dnevnom listu Danas navodim tri aktera koji su deo Vučićeve socijalne strukture vlasti:

• tranzicione gubitnike,
• partijsku birokratiju SNS-a,

i

• pripadnike bivše vlasti.

Pažnju dobijaju samo ovi prvi.

 

Što se tiče pojma “socijalna deponija” (potencijalnog, ne i trenutnog) stanja društva Srbije, pričao sam prvi put gostujući pre dva meseca na televiziji N1.

Želim da obavestim javnost da se radi o sociološkom pojmu na kojem radim i čije prisustvo merim u nekoliko istočno-evropskih društava.

Socijalna deponija je fenomene koji se meri putem sledećih indikatora:

• nivo korupcije,
• nivo migracija,
• starosne i obrazovne strukture građana,
• društvene pokretljivosti

i,

• nivou i vrsti tehnološkog (čistog) razvoja društva.

Sociolog ima pravo da, shodno teorijskom okviru, uvede novi pojam, koji, po njegovom mišljenju, odgovara pojavi koju želi da istraži i teorijski objasni.

Jelena Milić i ovde uzima pojam socijalna deponija iz stručnog konteksta i prebacuje u simbolično i vrednosno negativan kontekst rečenicom: „Ako smo, sećate se, nekada kritikovali stav Dobrice Ćosića, koji je Albance smatrao etničkim talogom Balkana, sada reći da je sve to socijalna deponija, zaista je neprimereno„.

Pokušaj da se na nesociološki i neistraživački način diskvalifikuje pojam ne bih komentarisao, jer prostor ne dozvoljava, što naravno ne isključuje debatu o navedenom  u drugom formatu.

Iz definicije koju sam dao i dva, navedena, primera jasno se vidi da se radi o targetiranju BIRODI-a i mene kao autora istraživanja, odnosno postavljeni smo u položaj ljudi koji su etiketirali glasače SNS.

Sličnu argumentaciju koriste i Ištvan Kaić, te poslanici Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić.

U pomoć tragetiranju Jelena Milić poziva i ocenu istraživanja, koje je prema njenom (laičkom) mišljenju ima „mali uzorak (glasača SNS)„.

Ukazujem da je istraživanje imalo ukupno 1006 ispitanika, reprezentivno za populaciju građana Srbije.

I prema rezultatima BIRODI istraživanja, SNS ima preko 50% podrške, tačnije 52%.

Gde je razlika? 

Za razliku od prikaza drugih istraživanja, u dogovoru sa dnevnim listom Danas, hteli smo da pokažemo ko glasa za vlast, opoziciju, a ko su neopredeljeni.

Na taj način smo hteli da „čitamo političku komunikaciju stranaka vlasti i opozicije sa biračima„.

To je draž sociološke analize izborne komunikacije.

Izgovorenom ocenom, o uzorku sprovedenog istraživanja javnog mnjenja, Jelena Milić (osoba koja je u javnosti prepoznata kao analitičar društvene zbilje) je, uz prethodni negativan stav o istraživanju, pokušala da stvori negativnu sliku o sprovedenom istraživanju javnog mnjenja.

Pored toga Milić je pokušala da BIRODI učini upitno stručnim, a mene (Zorana Gavrilovića) proglasi osobom koja etiketira građane koji glasaju za SNS kao “građane niskog obrazovanja, starima i siromašnima”.

Potvrdu da postoji ta i takva namera daje sam sadržaj odgovora Jelene Milić.

Naime, zamera mi se što sam bio član “Stručne grupe za izradu predloga za unapređenje izbornih uslova” koja je izabrana od organizatora građanskog protesta “1 od pet miliona” i kojem je svoj izveštaj predala.

Za to sam od Jelene Milić u odgovoru dobio etiketu „„ekspertski posrednik u pregovorima oko izbornih procesa„, čime sam postao opredeljen, jer sam svoje znanje i istraživanje BIRODI-ja stavio u funkciju javnog interesa, radeći volonterski.

Čak sam Grupi predložio da usvojimo Etički kodeks.

U istom tekstu je konstatovano je da sam angažovan u „jednoj od grupacija koja nije neutralna„.

Što se tiče članstva BIRODI-ja u Građanskom frontu, mi smo jedni od osnivača ove asocijacije, koja formalno još nije politički subjekt, mada namerava to da bude.

Kada se to desi, naši prijatelji znaju da ćemo se mi povući iz Građanskog fronta.

S tim u vezi i pojašnjenje da je BIRODI postao smo član te asocijacije kada ona nije imala te planove, odnosno mi smo imali ideju da dobijemo saveznike za naš koncept Gradovi protiv korupcije.

Nijedan član BIRODI-a nije bio na listi Ne davimo Beograd na prošlogodišnjim izborma u Beogradu, niti smo na bilo koji način učestovali u kampanji „Ne davimo Beograd„.

Razlog? Radimo monitoringe medija u izbornom procesu.

 

Za kraj.

Da, BIRODI nije agencija za istraživanje javnog mnjenja.

Da, mi smo udruženje građana (NVO/ organizacija civilnog društva) u čijem članstvo je velika većina sociologa.

Svi smo imali čast da pored studiranja na fakultetu, o istraživanju javnog mnjenja i medija, učimo od jednog od najboljih u nas, Stjepana Gredelja.

Pored istraživanja, pravimo rešenja za društvene probleme.

Beograd, 26. jul 2017.

Zoran Gavrilović, sociolog