Partije bez mehanizama za borbu protiv korupcije
Povodom rezultata Globlanog barometra korupcije za 2013. godinu u kojem su političke stranke u Srbiji ocenjene kao visoko korumpirane, a sam sistem izveštavanja o njihovom finansiranju upitan, Biro za društvena istraživanja u još jednom poziva relevantne aktere da iniciraju izmenu Zakona o političkim partijama ili Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije u delu planova integriteta sa ciljem da i političke stranke postanu obveznice planova integriteta. Prilika za ovo je bila i izrada Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, ali naš predlog nije usvojen.
Da podvučemo, korupciju ne stvaraju ni novac, ni papiri na kojima se pišu zakoni, uredbe, rešenja, tužbe i presude, već ljudi u institucijama. Bez jačanja integriteta političkih stranaka, koje su glavni akteri u političkom polju i kreatori političke (ne)volje za borbu protiv korupcije, ne može se očekivati ni uspeh u borbi protiv korupcije u društvu, a ni ukidanje partijske države.
Biro za društvena istraživanja analizirao je (ne)postojanje antikorupcijskih mera i mehanizama u programima i statutima pet vodećih političkih stranaka: Srpske napredne stranke (SNS), Socijalističke partije Srbije (SPS), Demokratske stranke (DS), Demokratske stranke Srbije (DSS) i Liberalno demokratske partije (LDP).
Zaključak istraživanja je da antikorupcijske mere i mehanizmi ili ne postoje što je češći slučaj, ili postoje, ali nisu učinkoviti što je redak slučaj. U svojim programskim ciljevima analizirane stranke se deklarišu kao borci protiv korucije. Na deklarativnom nivou svaka priznaje transparentnost kao jednu od vodećih principa rada. Međutim, u praksi političke stranke ostavljaju prostor za netransparetno delovanje i odlučivanje svojih organa i funkcionera. Ne retko su prisutna preklapanja nadležnosti i odgovornosti stranačkih organa. Na ovaj način se otvaraju vrata korupciji, koja je tamo gde je data mogućnost diskrecionog odlučivanja i monopola, a postoji manjak odgovornosti.
Sve napred navedeno ukazuje na potrebu da se pored regulisanja finansijskog integriteta koji se ogleda u kontroli finansiranja političkih stranaka za uspešnu borbu protiv korupcije od presudnog značaja je jačanje institucionalnog i lično-funkcionerskog integriteta na nivou stranka.
Planovima integriteta bi se na nivou političkih stranaka regulisala oblasti kao što su: kumulacija i sukobljavnaje funkcija i interesa na nivo političkih stranka i pri kandidovanju stranačkih kadrova na javne funkcije, jasne mehanizme napredovanja i nazadovanja u partijskoj hijerarhiji, uvođenje etičkih mehanizama kojima bi bili od stranke sankcionisani oni funkcioneri koji su ugrozili javni interes ili prekršili antikorupcijske zakone, transparetnost doniranja što podrazumeva izradu donatorskih ugovora, javne nabavke i usluge na nivou partije nezavisno od izvora finansiranja, proaktivna transparetnost rada političkih partija uključujući primenu principa zakona koji reguliše oblast slobodnog pristupa informacijama, sprečavanje zloupotrebe diskrecionih ovlašćenja i trgovini uticaja javnih funkcionera za potrebe rada političke stranke, obaveznost antikorupcijske edukacije, jačanje mehanizama efektivne i participativne kontrole rada javnih funkcionera od strane članova stranka kao i ostalih praksi koje jačaju unutarstranačku demokratiju.
