REM legalizuje biltenizaciju televizija
Izostankom odluke Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kojom se sankcionišu televizije koje se bave političkim marketingom van izborne kampanje predstavlja nastavak prakse legalizacije pretvaranja televizija u biltene političkih partija.
Podsećanja radi, pre godinu i po dana, tokom monitoringa izveštavanja medija u izbornoj kampanji za parlamentarne izbore, Biro za društvena istaživanja je ukazao na fenomen „partijskih kamera“, odnosno prisutnost prakse da sve politčke stranke snimljenje materijale sa svojih predizbonih skupova dostavljaju televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje televizije u okviru izborne hronike emituju kao „novinarski“ materijal. Zapanjujuće je da to rade i televizije sa nacionalnom frekvencijom za koje se pretpostavlja da imaju svoju dopisničku mrežu.
Rezultat toga je bio da su političke stranke bile veoma pozitivno predstavljene kao u državama sa izrazitom cenzurom medija, gde su mediji bilteni, tj. prevashodno sredstva propagande i odmazde. Trend koji smo konstatovali tokom izborne kampanje 2012. godine je još više bio izražen dve godine kasnije.
Primer biltenizacije medija predstavlja i prenos 7. rodjendana najpopuralnije stranke, Srpske napredne stranke.
Način reagovanja i argumentcija REM na zahtev Saveta za borbu protiv korupcije da se sankcionišu televizije koje van izborne kampanje prenose partijske aktivnosti smatramo neodgovornim i protivno javnom interesu.
Obrazloženje da ne postoje podzakonska akta je dokaz da REM spava umesto da utiče na uređivanje ove oblast, čime direktno omogućava slabljenje integriteta elektronskih medija. Pored efektivne samoregulacije na nivou profesije i sindiklanog organizovanja novinara, efektivna regulacija je suštinska pretpostavka otpornosti medija na cenzuru i biltenizaciju.
O pogubnim efektima biltenizacije i tabloidizacije medija govori nalaz iz ankete koju je BIRODI sproveo, u kojoj je više od 75% građana navelo da ne vide potpunu korist od medija kada je u pitanju mogućnost predviđanja događaja u društvu, upoznatost i zaštita svojih prava, upoznatost sa rezultatima rada vlade, odnosno pomoći koju građani mogu od medija da dobiju pri donošenju bitnih odluka.
Ovim se potrvđuje teza da su mediji u Srbiji pre svega sredstvo zabave i propagande, za šta preovlađujuću odgovornost ima REM kao glavno regulatorno telo u oblasti elektronskih medija, koje svojim nepostupanjem legalizuje opisano stanje.
