Slučajevi prikupljanja humanitarne pomoći od strane članova političkih stranaka
Posle medijskih izveštavanja i reagovanja Agencije za borbu protiv korupcije i Srpske napredne stranke (SNS) povodom priloga koje su članovi SNS sakupili u okviru humanitarne akcije i Aleksandar Vučić u svojstvu lidera SNS-a uručio, Biro za društvena istraživanja (BIRODI) podseća da je potrebno jasno propisima razgraničiti šta je dozvoljeno delovanje stranaka, a šta je je to situacija kada stranke svojim aktivnostima doprinose narušavanju integriteta krhkih institucija, tj. preuzimaju funkcije koje treba da obavljaju postojeće institucije države ili civilnog društva.
Političke stranke, a posebno vladajuće, se razlikuju od ostalih organizacija time što mogu da putem uredbe i/ili zakoni da rešavaju (bitne) društvene probleme. Zato Biro za društvena istraživanja (BIRODI) poziva Vladu Srbije da usvoji uredbu kao u slučaju penzija za sveštenike, kojom bi kao međurešenje bio formirana Fond za hitne medicinske intervencije. O potrebi za ovakvim Fondom svedoči niz humanitarnih akcija koje se sprovode širom Srbije, potpomognute su podrškama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske.
Odsustvo ovakvog ili sličnog rešenja stvara prostor da političke stranke nastave proces „okupiranja“ i „zarobljavanja društva“, čime bi se samo dodatno uticalo na opstajanje sistemske korupcije u Srbiji.
Svako kome je stalo do vladavine prava, društvenog i demokratskog razvoja podržaće stav da se kroz humanitarne aktivnosti, ma ko da ih organizuje, ne može nadomestiti potrebu za izgradnjom održivog zdravstvenog sistema, za čiju refomu za sada nema jasne političe volje ni koncepta.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) takođe podseća da je delovanje stranaka pobrojano u Čl.19. Zakona o finaniranju političkih aktivnosti (kada je reč o aktivnostima koji se finansiraju iz javnih sredstava): „rad sa biračima i članstvom, troškove promocije, reklamnog materijala i publikacija, troškove istraživanja javnog mnjenja, obuke, međunarodnu saradnju, troškove zarada i naknada zaposlenih, komunalne troškove, kao i troškove za druge slične aktivnosti”, kao i da humanitarne aktivnosti ne spadaju u polje delovanja stranaka.
Smatramo da je svaki građanin slobodan da svoja lična sredstva opredeli i za humanitarne aktivnosti, što je svakako poželjan gest ljudske solidarnosti i saosećanja. Međutim, javna i „medijska“ dodela novčanih sredstava u ime političke stranke, a ne građana u humanitarne svrhe predstavlja čin koji može dovesti i najčešće dovodi do zloupotrebe same humanitarne akcije u cilju promovisanja političke partije, a ne građanske svesti o solidarnosti i humanosti. Svi članovi partija i lideri kao građani imaju pravo da se okupljaju i pomažu akcije humanitarnog tipa i tako šire društveno poželjne vrednosti, ali bez uplitanja „političkog“ aspekta i korišćenja „političkog autoriteta“ u humanitarne svrhe, upravo da bi se izbegla pogrešna tumačenja različitih namera i situacija.
Imajući napred navedeno u vidu, Biro za društvena istraživanja predlaže da se Zakon o finansiranju političkih aktivnosti izmeni i direktno navede da je finansiranje humanitarnih aktivnosti od strane političkih stranaka zabranjeno i istovremeno poziva medije da informacije sa humanitarnih aktivnosti članova i lidera partija ne prenose i ne tumače kao „partijske aktivnosti“ već kao lični čin pojedinaca ili grupe pojedinaca, ne navodeći partijsku funkciju i pripadnost, što je jedini način da se sačuva i integritet i svrha humanitarnih akcija i izbegnu medijske zloupotrebe humanitarnih aktivnosti.
