Srbiji potreban integritet i proaktivnost u borbi protiv korupcije

Saopštenja, Vesti

Prema nalazima Globalnog indeksa korupcije Srbija je ostvarila napredak u borbi protiv korupcije. Međutim, postavlja se pitanje održivosti i integriteta borbe protiv korupcije.

U Alternativnom izveštaju o stanju borbe protiv korupcije za 2012.godinu BIRODI je ocenio da se Srbija nalazi u tribunskoj i na početku institucionalno-normativne faze u borbi protiv korupcije (Vidi shema 1). To znači da borba protiv korupcije nije u institucijama, da zavisi od političke volje. Takođe, s jedne strane postoji manjak rezultata na nivou kažnjivosti, a s druge, izražena je kažnjivost, marginalizacija, a ne retko i diskriminacije onih koji se bore protiv korupcije. Srbija je još pre dest godina počela gradnju institucionalno-normativnog okvira za borbu protiv korupcije. Da bi bila u institucionalno-normativnoj fazi potrebno je da (novo)osnovane institucije sprovodeći zakon unaprede borbu protiv korupcije, pre svega kažnjivosti, ali i sopstvene resurse uključujući i integritet. Ovo pre svega važi za pravosuđe.

Borba protiv korupcije u Srbiji sprovodi se uz podršku i pritisak pre svega EU, OEBS-a i Saveta Evrope, ali i drugih međunarodnih organizacija koji je usmeren prema antikorupcijskim telima i Vladi Srbije.

Imajući u vidu aktuelne skromne raspoložive resurse, od antikorupcijske zajednice se očekuje proaktivan pristup u borbi protiv korupcije koji je pretpostavka održivosti borbe protiv korupcije. Aktuelni pritisak i podrška koja postoji od strane međunarodne zajednice, tačnije EU, nije neograničena, a ako bi bila predugo prisutna mogla bi da stvori zavisnost borbe protiv korupcije u Srbiji od okruženja.

Ovo nas vodi ka zaključku da u Srbiji postoji antikorupcijska dezorganizacija, odnosno stanje u kojem postoji nesklad između potreba i resursa za borbu protiv korupcije, kao i stanje u kojem postoje neizvesnost nagrada i prava za borce protiv korupcije, odnosno sankcija za one koji ne sprovode antikorupcije politike i zakone, ali ni kažnjivost oni koji čine koruptivna dela.

Rezultat antikorupcijske deozorganizacije su:

Borba protiv korupcije svoju održivost gradi na ličnom integritetu i volji koja rađa fenomen personalizacije antikorupcijskih poduhvata i institucija što neretko može biti uvod u njenu zloupotrebu;
Dominacija „servisnog“ pristupa (rad u skladu sa mogućnostiima) kao dominantnog načina postupanja antikorupcijskih aktera, što može biti uvod u “paktiranje” sa nosiocima političke moći kako bi se obezbedio privid funkcionalnosti antikorupcijskih aktera i tako ostvarili lični interesi predstavnika antikorupcijske zajednice što predstavlja svojevrsnu zloupotrebu antikorupcije;
Međunarodni uticaj i podrška, odnosno politička volja su glavni faktori koji utiču na karakter i sadržaj borbe protiv korupcije;
Borci protiv korupcije se marginalizuju i/ili sankcionišu, akteri koruptivnih radnji uključujući i one koji ne sprovode antikoruptivne programe i zakone;
Porast antikorupcijske apatije i nespremnosti za aktivnu podršku borbi protiv korupcije, već se koruptivna sredstva koriste za ostvarivanje legalnih i legitimnih ciljeva, dok pobuna nastaje tamo i onda kada neko nema resurse za učešće u koruptivnoj raspodeli i razmeni.

Najslabije razvijeni mehanizmi u borbi protiv korupcije su sankcionisanje i podrška uzbunjivačima, tako da imamo fenomen kažnjavanja boraca protiv korupcije. (Vidi Tabelu 1).

Na osnovu međusobne evalucije antikorupcijske zajedice došli smo do nalaza prema kojima je su zakonitost, doslednost i efikanost, kao najviše prisutne osobine antikorupcijskog integriteta, tek nešto malo iznad proseka, dok su ostali aspekti skoro nivou proseka. (Vidi Grafikon 1).

Prema oceni predstavnika antikorupcijske zajednice Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kao „neizvorno“ antikorupcijsko telo i Savet za borbu protiv korupcije kao izvorno antikorupcijsko telo su tela sa najviše antikorupcijskog integriteta (Vidi Grafikon 2).

Polazeći od stava da država daje legalitet, a društvo legimitet borbi protiv korupcije Biro za društvena istraživanja (BIRODI) smatra da je za uspešnu borbu protiv korupcije potrebno stvaranje antikorupcijske koalicije koja će biti predvođena od strane državnih antikorupcijskih tela i organa, a pre svih Agencije za borbu protiv korucije i Saveta za borbu protiv korupcije, čiji će članovi sa ništa manje obaveza i odgovornosti biti orgnizacije civilnog društva, mediji i privatni sektor.

Bez gradnje legitimiteta borbe protiv korupcije, odnosno društvenog integriteta borba protiv korupcije ne samo da neće biti uspešna već se može pretvoriti u svoju suprotnost.

U tom pogledu unapređenje položaja medija i njihov doprinos borbi protiv korupcije kroz istraživačko, a ne senzacionalističko i informativno novinarstvo je suštinski preduslov borbe protiv korupcije. Istovetan zaključak važi i za civilno društvo, posebno ono koje je opredeljeno za borbu protiv korupcije, koje u opštem stanju smanjene održivosti civilnog društva, ne može biti efektivan akter u borbi za unapređenje integriteta. Zato apelujemo na sve, a posebno međunarodne, donatore da u participativnom i transparentnom procesu planiraju i realizuju programe podrške civilnom društvu za borbu protiv korupcije uz neophodnu jasnu i preciznu evaluaciju. Na taj način bi oskudna sredstva bila učinkovito iskorišćena, što do sada delimično bio slučaj.

Na kraju želimo da istaknemo dve stvari.

Imajući u vidu činjenicu da je Savet za borbu protiv korupcije institucija sa nesumljivim doprinosom u borbi protiv korupcije, zabrivanja mogućnost da neke političke stranke pripremaju amandmane/predloge izmena važećih propisa kojima se predviđa ukidanje finansiranja Saveta, što predstavlja udar na borbu protiv korupcije.

Skoro pola godine Živorad Branković, bivši direktor Kazneno popravnog zavoda u Nišu, koji je u sudskom postupku dokazao da je nezakonito prevremeno (6 meseci pre zakonskog roka) penzionisan, nije dobio odgovor od Ministarstva pravde i svojoj sudbini.

Sličnu sidbinu ima i Valentina Krstić koja umesto podrške u istrajavanju na sankcionisanju onih koji su počinili dela korupcije, od strane Ministarstva pravde je totalno ignorisana. I ne samo to u poslednjih dva meseca postoje aktivnosti koje imaju za cilj da dovedu u pitanje njen integritet i bude ona odgovorna za nezakonitosti na koje je ukazivala.

Shema 1. Faze u borbi protiv korupcije i faktori napredovanja