Srbiji (2 -) iz borbe protiv korupcije

Na Skali za evauaciju borbe protiv korupcije (ocene od 0 do 4) koja meri u kojoj fazi se nalazi borba protiv korupcije na nivou grada ili države dobila ocenu 2 – , a to znači da je u Srbiji „Usvojen pravni okvir, a antkorupcijska zajednica je nedovoljno autonomna, borba protiv korupcije neučinkovita, antikorupicijska tela nemaju na raspolaganju adekvatne resurse (kadrove, nadležnosti, finansijska sredstva i političku podršku).

Ova ocena je identična oceni iz 2013. godine kada je Biro za društvena istraživanja počeo sa merenjem ove ocene.

Nalazi:

Srbija je usvojila, izuzev Zakona o lobiranju, sve zakone koji su neophodni za relevantan nivo borbe protiv korupcije i shodno tome osnovala relevatne institucije neophodne za borbu protiv korupcije. Ovako osnovane institucije nemaju dovoljne uslove za rad, ovlašćenja koja bi dovela do efektivne borbe protiv korupcije;

Dominacija servisnog pristupa (rad u skladu sa ograničenim mogućnostiima) kao dominantnog načina postupanja antikorupcijskih aktera, što može biti uvod u „paktiranje“ sa nosiocima političke moći kako bi se obezbedio privid funkcionalnosti antikorupcijskih aktera i tako ostvarili lični interesi predstavnika antikorupcijske zajednice što predstavlja svojevrsnu zloupotrebu antikorupcije. Ovo se pre svega odnosi na pravosudne organe. Poverenik za informacije od javnog značaja, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije imaju proaktivan pristup borbi protiv korupcije. Zabrinjavajuća je činjenica da Odbor Agencije za borbu protiv korupcije u razumnom roku ne može da u drugostepenom postupku donese odluku da li je ministar pravde povredio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu sukoba interesa.

Borba protiv korupcije svoju održivost gradi na ličnom integritetu boraca protiv korupcije/predstavnika antikorupcijskih tela, koja rađa fenomen personalizacije antikorupcijskih angažovaja i institucija što neretko može biti uvod u njen sputavanje i zloupotrebu, jer ne postoji dovolja nivo integriteta antikorupcijskih aktera. Primer ovoga je poslednjeosnovana Komisija za koordinaciju sprovođenjem strategije za borbu protiv korupcije, a na čijem čelu je premijer, koja nije ubrzavala primene ovog strateškog dokumenta. Jedna od posledica je odugovlačenje usvajanja predloga Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je nastao kao plod iskustava same Agencije.

Međunarodni uticaj i podrška, odnosno politička volja izvrše vlasti diktiraju karakter i sadržaj borbe protiv korupcije u Srbiji i dalje. Odlaganje uspostavljenja mehanizama za borbu protiv korupcije na nivou gradova je rezultat uticaja koji izvršna vlast ima na borbu protiv korupcije. Davanjem prioriteta Akciononom planu za poglavlje 23 u pregovorima sa EU, čijom izradom rukovodi navedeno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u odnosu na Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za šta je zadužena Agencija za borbu protiv korupcije, de facto je povređen Zakon o Agenciji (član 5) kojim je definisana nadležnost Agencije kao glavnoodgovornog organa za sprovođenje ovog strateškog dokumenta.

Borci protiv korupcije se marginalizuju i/ili sankcionišu, akteri koruptivnih radnji uključujući i one koji ne sprovode antikoruptivne programe i zakone se ne sankcionišu. Novo usvojeni Zakon o uzbunjivačima, koji je borbu protiv korupcije preselio u nereformisano pravosuđe, za sada nije doprineo većoj spremnosti građana na ukazivanje na korupciju, jer i dalje ostaje problem nesankcionisanja slučajeva korupcije što je za građane, uz zaštitu od odmazde glavni motiv za uzbunjivanje .

Nalažost, prvi put ove godine se susrećemo sa slučajevima medijske i fizičke odmazde prema borcima protiv korupcije, koja nije zaobišla ni članove i saradnike Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. Dodatnu zabrinutost stvara reakcija izvršne vlasti, koja pokušava da dovede u pitanje integritet onih koji ukazuju slučajeve korupcije iz redova novinara i civilnog društva;

I dalje je izražena antikorupcijska apatija građana i nespremnosti za aktivnu podršku borbi protiv korupcije. Koruptivna sredstva se koriste za ostvarivanje nelegalnih i nelegitimnih ciljeva, dok ukazivanje na korupciju neretko nastaje tamo i onda kada neko nema resurse za učešće u koruptivnoj razmeni.