Sudije i tužioci priznaju pritiske vlasti
Sudije i javni tužioci sebe vide kao čuvare zakonitosti, ali daju negativnu ocenu nezavisnosti pravosuđa i smatraju da su prilično inferiorni u odnosu na izvršnu vlast, pokazalo je pored ostalog istraživanje niškog Centra za ljudska prava o stanju ličnog i profesionalnog integriteta sudija i tužilaca u Srbiji, inače prvog te vrste u zemlji.
Istraživanje je rađeno u okviru projekta „Ka boljim rezultatima reforme pravosuđa“, koji su finansijski podržale Delegacija EU u Srbiji i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije. Sprovedeno je putem upitnika koji su dostavljeni na adrese po 150 javnih tužilaca i sudija na teritoriji Republike. Popunilo ih je ukupno 115 ispitanika – 42 sudije (36,5 odsto planiranog uzorka) i 73 javna tužioca (63,5 odsto tog uzorka). Počelo je u drugoj polovini prošle godine, a okončano nedavno objavljivanjem svih podataka i preporuka.
Prema rezultatima istraživanja, i sudije i tužioci imaju istovetan stav da „pravosuđe danas nije u stanju da obezbedi vladavinu prava, poštovanje zakona i da na taj način kontroliše izvršnu vlast“. Polovina anketiranih sudija i tužilaca (53,4 odsto) smatra da ono nije dovoljno jako da pozove pripadnike izvršne vlasti na odgovornost za njihove postupke. Istraživači smatraju da možda upravo tu treba tražiti obrazloženje za podatak da skoro dve trećine anketiranih sudija i tužilaca nema poverenja u izvršnu vlast.
Njihov stav se dobrim delom zasniva na svesti o tome da ih i sami građani vide kao zavisne i pod uticajem izvršne vlasti.
Javni tužioci su pritom mnogo nezadovoljniji stepenom nezavisnosti u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast nego sudije. Nezavisnošću u odnosu na republičku izvršnu vlast nezadovoljno je 85 odsto tužilaca i 31,4 odsto sudija, a u odnosu na zakonodavnu vlast – 75 odsto tužilaca i 17,1 odsto sudija.
Čak 74 odsto anketiranih sudija i tužilaca „priznalo“ je da je u poslednjih pet godina bilo pokušaja da se utiče na njihov rad i odlučivanje. Pokušaj uticaja na njih najčešće se ostvarivao preko zajedničkog poznanika (43,1 odsto). Ukoliko se posmatra samo učestalost uticaja – pet ili više „intervencija“ za pet godina, najčešće su ga sprovodili predsednici suda ili nadređeni tužioci (8,6 odsto). Anketirani tužioci i sudije smatraju da je u tom periodu oko 17 odsto slučajeva rešavano klasičnom korupcijom.
Oni su ocenili da najveći uticaj na pravosuđe ima partijska pripadnost stranke u postupku ili advokata. Čak 69 odsto sudija i javnih tužilaca misli da na sudski, odnosno istražni postupak ima uticaj činjenica da su stranka ili advokat visoki funkcioneri partije na vlasti, a čak 36, 2 odsto da je taj uticaj „jak ili odlučujući“. Pored pripadnosti političkim strankama, uticaj na pravosuđe ima i pripadnost stranke u postupku nekoj kriminalnoj grupi.
– Lako je u anketnom upitniku izraziti nezadovoljstvo postojećim stanjem. Mnogo je teže biti lično spreman na sticanje novih znanja i veština, kao i na lično angažovanje da promene takvog stanja budu kvalitativne, a ne samo formalne i kvantitativne. Ako sudije i tužioci ne postanu svesni da moraju suštinski da napreduju – na dobrobit stranaka u postupku kojima je potrebno obezbediti pravdu, onda neće biti napretka u izgradnji njihovog profesionalnog integriteta – ocenjuje Lidija Vučković, koordinatorka niškog Centra za ljudska prava.
Sociolog Zoran Gavrilović, rukovodilac antikorupcijskih programa u Birou za društvena istraživanja (BIRODI) i istraživač u ovom projektu, dodaje da je na samokritiku spremno nešto manje od trećine anketiranih. Oko 30 odsto tužilaca i sudija za stanje integriteta „krivi“ i sebe, pre svega zbog nedovoljne spremnosti da se profesionalno organizuje i bori za autonomiju profesije i treću granu vlasti.
– U poslednjem izveštaju Evropske komisije govori se o određenom napretku u pravosuđu na normativnom nivou, ali nalazi našeg istraživanja dovode u pitanje dalje reforme, pošto u ovoj oblasti postoji blokirana tranzicija. Ustav i dalje ne garantuje pravosuđu samostalnost i slobodu, Vlada Srbije i dalje ima mehanizme da utiče na pravosuđe, a tužioci i sudije nemaju dovoljno snage i moći da utiču na promenu stanja. U Srbiji i dalje postoje samo dve i po grane vlasti – zakonodavna, izvršna i pola sudske. I sami tužioci i sudije vide tu činjenicu, a sebe ocenjuju kao neslobodne, posebno u odnosu na izvršnu vlast – zaključuje Gavrilović.
Neophodna promena Ustava
Centar za ljudska prava preporučuje više mera za sistemsko podizanje integriteta pravosuđa i nosilaca pravosudnih funkcija. Prioritet je promena Ustava Srbije kako bi se zakonodavna i izvršna vlast „povukle“ iz sudske i uspostavili mehanizmi međukontrole koji bi obezbedili vladavinu prava i nezavisno, nepristrasno, profesionalno i efikasno pravosuđe. Takođe je neophodna striktna primena Nacionalne strategije za reformu pravosuđa uz intenzivan monitoring i evaluaciju primene i efekata Akcionog plana. Nužno je i unapređenje integriteta na nivou profesionalnog organizovanja sudija i tužilaca, koje je poslednjih godina zabeležilo napredak.
Od prvorazrednog značaja je i unapređenje položaja etičkih tela, čije bi članove morale da biraju skupštine Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije. Etički kodeks ovih profesija morao bi da bude izmenjen kako bi se kao prioritetna vrednost definisali doprinos sudija i tužilaca unapređenju integriteta organa u kojima rade, ukazivanje na kršenje zakonskih i etičkih odredbi od strane kolega i pružanje podrške kolegama koji ukazuju na neetično i nezakonito ponašanje.
