Urušavanje regulatornih mehanizama – put ka cenzuri i divljoj regulaciji

Poslednja dešavanja u slučaju izbora članova REAM samo su još jedan kamičak u mozaiku dokaza kako je medijska transformacija u Srbiji dospela u ćorsokak.

Argumentacija za ovaj zaključak proizilazi iz dva izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, čije nalaze dodatno potkrepljuju nezavisni monitorinzi medija Biroa za društvena istraživanja, koji se sprovode od 2012. godine. Upozorava se, naime, na uobličavanje ambijenta koji je pogodan za (auto)cenzuru, što je, između ostalog, posledica neuspelih i nedovršenih promena u medijskom polju. U jednom takvom ambijentu mediji svoju održivost prvenstveno grade kao sredstva zabave, promocije, propagande i, najzad, odmazde.

REAM je pasivno postupao u javnoj raspravi o tome da li ima ili nema cenzure, odnosno ako je ima u čemu se ona sastoji. Time se dodatno otvorio prostor da pojedini mediji, zaklanjajući se iza principa uredničke nezavisnost, vrše svojevrsnu cenzuru, objavljujući samo neke analitičke uvide o prirodi medijskog izveštavanja.

Konkretno, Biro za društvena istraživanja je u okviru svog tematskog monitoringa objavio analizu kako su televizije sa nacionalnom frekvencijom izveštavale o Briselskom sporazumu. Pružen je uvid u to koliko, i na koji način, elektronski mediji predstavljaju sadržaj i samu primenu postignutih dogovora. Nijedna televizija nije našla za shodno da objavi tu informaciju.

U isti mah, monitoring medija, sprovoden od strane Medijske arhive Ebart i Instituta za javnu politiku, dobija priliku da predstavi nalaze monitoringa štampe, i na osnovu toga generalno oceni ukupno stanje ovdašnjih medija.

Sve ovo govori o sistematskom generisanju stanja koje onemogućava uspostavljanje celishodne (samo)regulacije medija, čime se održava ambijet koji pogoduje kako cenzuri tako I njenoj posledici i dokazu da postoji, autocenzuri.

Sa ovakvim stanjem medija u direktnom razgovoru je upozant komesar Han prilikom nedavne posete Srbiji.