Uspostaviti forenzičku analizu izbornog procesa u Srbiji!
BIRODI od 2022. godine ukazuje na potrebu da se uspostavi forenzička analiza izbornog procesa u Srbiji.
Uz saglasnost profesora Dr Zlatka Kovačića iz agencije My Statistical Consultant, koji nam je ukazao na sve forme i mogućnosti koje daje forenzička analiza izbornog procesa na čemu smo zahvalni, objavljujemo njegovu analizu rezultata na 8273 biračkih mesta na parlamentarnim izborima, koji su održani 17. decembra 2023. godine.
Pet glavnih nalaza analize su:
– Prvo, oslanjajući se na Benfordov zakon i varijacije testova zasnovanih na značajnim ciframa izbornih rezultata (testovi drugog reda i testovi sumiranja) ukazano je na odstupanje rezultata pobedničke izborne liste od očekivanih rezultata prema Benfordovom zakonu, posebno u slučaju malih biračkih mesta. Ovakav rezultat ne predstavlja dokaz da je bilo izborne prevare, ali je signal da se drugim metodama proveri šta se dešavalo na malim biračkim mestima i da li je zaista došlo do izborne prevare. Tim pre, jer je na istim biračkim mestima druga izborna lista imala rezultat koji u manjoj meri odstupa od rasporeda prema Benfordovom zakonu.
– Drugo, druga generacija testova izbornih manipulacija dovela je do različitih zaključaka o tome da li je bilo izborne prevare ili ne. Dakle na osnovu ovih testova nije bilo jednoznačnog odgovora na pitanje da li je bilo izborne manipulacije ili ne. Međutim, primena ovih testova po okruzima ukazala je na okruge gde je moguće došlo do izborne manipulacije. Te sumnje bi trebalo proveriti drugim metodama da bi se potvrdila ili opovrgla sumnja da je bilo izbornih prevara.
– Treće, primena ostalih statističkih alata na rezultate izbora, kao što su kumulativni procenat glasova pobednika prema izlaznosti birača i konturni dijagrami, ukazala je sa većom pouzdanošću da je bilo izbornih manipulacija na malim biračkim mestima.
– Četvrto, Špiljkinov metod regresione analize je takođe ukazao na moguće izborne manipulacije, posebno na malim biračkim mestima. Osim toga ukazano je na okruge gde rezultati pobednika izbora izazivaju sumnju da su dobijeni na slobodnim i poštenim izborima.
– Peto, potvrđena je negativna povezanost procenta osvojenih glasova pobednika izbora i broja nevažećih glasačkih listića u slučaju svih i biračkih mesta sa manje od 100 upisanih birača. Statistički značajnost ove veze ukazuje na moguće ubacivanje dodatnih glasačkih listića na tim biračkim mestima u korist pobedničke izborne liste.
Na osnovu svega navedenog zahtevamo da se od strane Narodne skupštine Srbije formira nezavisna komisija, koju bi činili isključivo statističari izabrani od strane statističke profesije i civilnog društva u javnom i kompetitivnom procesu. Ovako izabrana komisija bi imala zadatak da koordinira i sprovodi forenzičke analize izbora pre zvanične objave rezultata izbora, tj. forenzička analiza bi bila stalni deo provere integriteta izbornog procesa pre objave zvaničnih rezultata izbora na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
