Vučić je pre svega predsednik stranke, a tek potom predsednik Srbije

Jedno sociološko istraživanje Zorana Gavrilovića je razljutilo i vlast i njene medije. On odgovara: „Ako neko dokаže da sam istraživanje uradio na nestručan ili neetičan način, ja se ovim zanimanjem više neću baviti”.

Istraživanje Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) , koje je sprovedeno u aprilu i nakon majskih praznika, pokazuje da da Srpsku naprednu stranku (SNS) podržava 35 posto građana i građanki U grupi ispitnaika koji imaju osnovno i niže obrazovanje ovu stranku podržava 58 posto ispitanika. Sličan procenat podrške ima u grupi ispitanika koji su stari više od 65 godina. Isti ispitanici se statistički značajno više od proseka informišu preko Pinka i TV Happy. Rezultate je početkom jula preneo  list Danas. „Uz SNS samo 7,7 posto visokoobrazovanih“, glasio je naslov.

Usledile su oštre reakcije lidera vladajuće stranke. Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Aleksandar Martinović traži da tužilaštvo reaguje zbog podataka iz istraživanja i ocenio da je to „opasna pojava“ i da „ima elemenata krivičnog dela“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 10.7.  za Politiku potpisao članak „Elita i plebs“ u kojem između ostalog kaže: „Šta je sledeće? Zabraniti takvima da glasaju? Zabraniti im da imaju decu, jer su inferiorni? Otvoriti logore za svakoga ko se usudio da pogrešno glasa“. Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović se pridružio predsednikovom žučnom obračunu sa imaginarnom elitom na svom kanalu na YOUTUBU: „Sram vas bilo, vi ćete da pravite ta lažna istraživanja i da lažete narod“. I nešto kasnije: „To je najgori fašizam koji postoji“. Slede medijski napadi tabloida i televizija u kojima se BIRODI optzužuje da radi na cilju diskreditacije naprednjačke vlasti, a kruna je predlog da BIRODI promeni ime u „Institut dr Josef Mengele”.

Programski direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović je u autorskom tekstu u Danasu posle svega toga upozorio: „Komunikacija nasilja je predvorje fizičkog nasilja.“ To je povod za razgovor sa Zoranom Gavrilovićem

DW: Šta tačno piše u ovom istraživanju, a šta ljudi bliski vlasti tvrde da piše?

Na početku želim da naglasim da je BIRODI od 2014 sprovodi istraživanja javnog mnjenja u okviru svojih monitoringa medija sa ciljem da utvrdi kakav uticaj imaju mediji svojim izveštavanjem na birače u izbornom i vanizbornom periodu. To smo i ove godini uradili. Jedan manji deo istaživanja je bio posvećen izbornom ponašanju. Deo te analize je bila tzv. sociodemografska analiza izbornog ponašanja ispitanika, koja je pokalaza da ispitanici koji imaju osnovno i niže obrazovanje, odnosno stariji su od 65 godina, a žive u istočnom i južnom delu Srbije statistički značajnije glasaju za vladajuću stanku. Želim da naglasim da se ova vrsta analize radi u svakom istraživanju javnog mnjenja, da ove podatke ima i IPSOS Stratedžik marketing koji za potrebe predsednika Srbije i SNS, po njegovom priznanju, na sedmičnom nivou radi istraživanja.

Po objavi rezultata kreće targetiranje BIRODI-ja i mene lično. U moja usta stavljaju „nalazi“ koji nisu niti napisani niti izgovoreni. Naime, govori se da smo mi glasače SNS i Aleksandra Vućića opsisali kao krezube, nepismene, društveno manje vredne. Jedina istina je da sam u analizi rekao da su glasači SNS tranzicioni gubitnici koji su plod propale tranzicije u periodu kada je na vlasti bila današnja opozcija.

DW: Da li se neko potrudio da zaista ospori rezultate? Da li se neko osvrnuo na metodologiju? Ili je diskreditovanje istraživača ostao jedini odgovor na rezultate?

Ja sam u svojim nastupima, doduše na socijalnim mrežama, jer ostali mediji nisu pokazali interes, izuzev TV N1, ponudio svoje nalaze. Čak sam nudio narodnim poslanicima da naprave debatu u parlamentu. Što se tiče osporavanja nalaza istraživanja, toga nije bilo. I danas stoji ponuda: Ako neko dokаže da sam istraživanje uradio na nestručan ili neetičan način, da se više ovim zanimanje neću baviti.

Valja znati i to da su mediji koji su SNS bili naklonjeni 2012. kada je dolazio na vlast, vrlo radi citirali nalaze o medijskoj nezastupljenosti SNS na televizijama. Čak smo 2017. godine imali pogrešno tumačenje naših podataka o zastupljenosti Vučiča u kampanji za predsedničke izbore od strane narodnog poslanika Vladimira Orlića, koji trenutni na twiteru predvodi kampanju etiketiranja, nazivajući me „Đilasovim stručnjakom“. I to zbog toga što sam bio član Stručnog tima protesta #1od5miliona.u kojem su bile nestranačke ličnosti, univerzitetski profesori i stručanjaci u oblasti medija i izbornog prava i koji su svoje znanje znanje stavili u službu javnog interesa u društvu koje galopira ka medijskim i drugim sukobima.

Svojevrsna potvrda BIRODI istraživanja je nalaz koji je predstavljen juče od strane Krovne organizacije mladih koja je u svom istraživanju pokazala da mladi traže lidera, ali da nemaju simpatije prema Aleksandru Vučiću.

DW: Jelena Milić vam je pripisala stav da krezubi glasaju za SNS, odnosno da je istraživanje BIRODI rađeno malom uzorku, što bio trebalo da znači da je su nalazi netačni. Da li je istraživanje zanatski korektno odrađeno?

Da budem iskren, to je me jako povredilo i iznenadilo. S Jelenom se znam. Nisam očekivao tu vrstu „stavljanja u usta“ reči koje nisu izrečene. Jelena je imala primedbu na pojam koji koristim, a to je „socijalna deponija“, stanje kada imamo situaciju u društvu u kojem mladi i školovani odlaze, ostaju stariji, manje obrazovani, bolesni, ali i oni koji se bave korupcijom i kriminalom. U to društvo stižu ekološki problematične tehnologije kao osnov privrede. Svaki sociolog ima pravo da definiše pojmove. Na kraju krajeva Karl Marks je uveo pojam ekspatacije, koja može da znači proces vađenja neke sirovine, ali može da znači sticanje profita na račun radnika.

Što se tiče istraživanja ono je urađeno u skladu sa svim profesionalnim, stručnim i etičkim standardima. Radi se o telefonskoj anketi na 1006 ispitnaika, dvoetapnom uzorku, koji je imao svoju ponderaciju, odnosno gde je za jednu popunjenu anketu trebalo pozvati 6 domaćinstava.

DW: Predsednik države, šef poslaničke grupe, komentatori provladinih medija su reagovali agresivno na jedno sociološko istraživanje. Šta je u rezultatima toliko iritantno?

Kao što sam već rekao predsednik na sedmičnom nivou, doduše ne znamo da li javnim ili partijskim parama, radi istraživanja javnog menjenja. Mi već godinu dana čekamo odgovor od predsedništva Srbije da li su se i kako su se u proteklih 10 godina sprovodila istraživanja javnog mnjenja u ovoj instituciji. Odgovora nema.

Predsednik i njegova stranka imaju iste rezultate. Iskreno ne znam povod za ovaj bes. Doduse istraživanja javnog mnjenja u Srbiji su deo promotivnog mehanizma vlasti. Kada se objave istraživanja javnog mnjenja ona pre svega sadrže rejting. Za razliku od demokratskih društava u kojima istraživanja javnog menjanja igraju delibartivnu ulogu, u Srbiji imaju promotivnu ulogu i objavljuju se u funkciji promocije visine rejtinga. O temama koje su ključne za aktuelni društvenih život istraživanja javnog mnjenja skoro da nema. Agencije za istraživanja javnog mnjenja ne smeju da naljute vlast, jer dolaze u problem pri dobijanju javnih nabavki ili poslova kod privatnih preduzeća koji su deo kronističkog sistema u Srbiji.

DW: Na primeru istraživanja se opet vidi da državni vrh, počev od predsednika države, ima izrazito stranački stav u mnogim javnim pitanjima. Neprijateljski odnos prema delu građana čiji bi predsednik Aleksandar Vučić barem formalno morao da bude ne pokazuje se kao faktor društvene kohezije?

Na žalost, Aleksandar Vučić je pre svega predsednik svoje stranke, a tek potom predsednik Srbije. To se jasno vidi kada se uradi analiza sadržaja njegovih obraćanja putem konfrerencija za medije koje prenose televizije sa nacionalnom frekvencijom. Umesto da bude čuvar principa i vrednosti vladavine prava, dijaloga i kako zakon kaže „simbol državnog jedinstva“, on je na čelu aparata lične vlasti. U cilju očuvanja svoje vlasti on vrelo često primenjuje tehniku „proizvodnje neprijatelja“. Možda su na red došli neposlušni istraživači javnog mnjenja i medija.

DW: Medijsko targetiranje kritičara vlasti je u Srbiji postalo skoro rutina. Medijsku situaciju prati i slobodan pad Srbije na rang listama relevantnih međunarodnih medijskih organizacija kao i organizacija koje procenjuju ostvareni nivo sloboda u društvu. Upravo glasači SNS-a nikada neće dobiti objektivne informacije ni o istraživanju ni o tome kako se ono može tumačiti. BIRODI je za njih pojam koji upoznaju preko žučnih reakcija i orkestriranog etiketiranja.

Jedan od razloga besa vlasti može da bude i činjenica da smo istraživanjima koje radimo, a u tekstu u Danasu je to sumirano, pokazali mehanizam produkcije legitimiteta vlasti SNS-a. Naime, vlast SNS i Vučića počiva na tranzicionoj traumi tranzicionih gubitnika iz 2000-ih kojom se manipuliše preko TV Pinka i tabloida. To je mehanizam kojim Vučić čuva svoju podršku. Očito da je pokazivanja javnosti tog nalaza bio moj „smrtnin greh“ i povod za reagovanje Vučićeve medijske vojske u liku poslanika koji vrše etiketiranje u skupštini, emisijama i preko twiter naloga, a uz pomoć hiljada botova, tekstova novinara i analitičara koji su povezani sa vlašću

Da li je posle ograničavanja drugih sloboda došla na red i sloboda istraživanja?

Sloboda izražavanja u Srbiji je odavno upitna. Industrija populizma koja je uspostavljanja u Srbiji ne trpi javnost i debatu. Istraživanja javnog mnjenja kao vid komunikacije među građanima su stub javnosti i dijaloga. Očito da su i ona stavljena pod kontrolu i da je slučaj BIRODI trebalo da bude pokazna vežba za istraživače javnog mnjenja. Na ovaj način se krše radna prava ljudi koji žele na stručan i čestit način da se bave ovom profesijom, a ne mogu da ne misle na posledice po svoju egzistenciju. Znam za sličajeve gde neke agencije odbijaju da se spomene da su radili istraživanje, što je neverovatno u situaciji kada svako traži način da se reklamira kako bi došao do novih klijenata.

DW: Da li strahujete za ličnu bezbednost?

Makjaveli bi Vam odgovorio „Nije teško kada čovek pati, teško je kada ne zna zašto pati“ Svako ko bira svoju profesiju u određenom društvu svestan je i pozitivnih i negativnih strana. O ličnoj bezbednosti ne razmišljam, jer ovo doživljavam kao borbu za svoju profesiju, odnosno njen integritet. Prema istraživanju koje je sproveo BIRODI tek svaki drugi građanin Srbije veruje u rezultatima istraživanja. Podrška profesora i dela sociološke zajednice znači mi puno. S grupom istraživača smo napravili Asocijaciju istraživača javnog mnjenja i tržista sa idejom da unapredimo integritet ove profesije. Sve ovo što se desilo posle prezentacije istraživanja je svojevrsno istraživanje o prirodi Vučićeve vlasti metodom posmatranje sa učestvovanjem.

DW: Da li je neko iz vlasti ili opozicije javno stao u odbranu vaseg profesionalnog i ljudskog dostojanstva?

I vlast i opozcija ostali nemi – nije bilo javne osude ovakvog ponašanja. Valja je to zbog godišnjih odmora. Od NVO su reagovali Transparetnost Srbija, Centar za integritet iz Niša i NVO Preokret iz Zrenjanina.