Zaštititi borce protiv korupcije
Nijedan međunarodni akt ne nameće Srbiji obavezu da donese zakon o zaštiti uzbunjivača, ali ako ga u junu bude usvojila, kako najavljuju iz Ministarstva pravde, ona će biti „prva zemlja u regionu sa sveobuhvatnim propisom koji štiti građane koji se bore protiv korupcije i ugrožavanja javnog interesa“.
Lokalni antikorupcijski forum Niš uputio je predlog Ministarstvu pravde da stalni članovi lokalnih, pokrajinskih i republičkih antikorupcijskih tela u Srbiji koji se protiv štetnih pojava bore iz uverenja dobiju status uzbunjivača. Predlog je upućen u okviru aktuelne javne rasprave o Nacrtu zakona o zaštiti uzbunjivača.
Niški LAF i beogradski Biro za društvena istraživanja pre nekoliko meseci uputili su isti predlog i petočlanoj Radnoj grupi na čijem su čelu bili zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Radna grupa je formirana pre više od dve godine, a maja prošle godine dostavila je Ministarstvu Model zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača. Model je pre toga „prošao“ okrugle stolove, seminare i elektronsku javnu raspravu. Međutim, resorno ministarstvo je odlučilo da formira svoju radnu grupu od 20 članova, i izradi sopstveni nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača, u koji je ugrađen veći broj, ali ne i sve ideje iz Modela.
U Ministarstvu najavljuju da bi taj zakon trebalo da bude usvojen već u junu. Međutim, predlog niškog LAF-a, kao i druge inicijative i kritike koje se mogu čuti u, inače, kontrolisanoj javnoj raspravi, sugerišu da za sada nisu razrešene ni neke od osnovnih dilema, među kojima i ona suštinska: ko su sve uzbunjivači?
Nacrt zakona definiše da uzbunjivač može biti samo „fizičko lice koje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga organa vlasti, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom, pravom vlasništva nad udelima u privrednom društvu, u dobroj veri i u skladu sa ovim zakonom dostavi obaveštenje o ugrožavanju ili povredi javnog interesa.“ Uzbunjivač će uživati zaštitu samo „ako dostavi obaveštenje koje se odnosi na radnju koja ima obeležje krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora od najmanje tri godine,“ kao i o „radnji kojom se izaziva neposredna opasnost po život, zdravlje i bezbednost ljudi, opstanak biljnog i životinjskog sveta, životnu sredinu, kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda ili štetu velikih razmera.“
Međutim, model zakona je bio liberalniji. On nije ograničavao status uzbunjivača na bivše i sadašnje radnike, vlasnike privrednog društva i građane u postupku zapošljavanja ili pred organom vlasti, kako to čini Nacrt, već je predviđao da uzbunjivač može biti svaki građanin koji savesno i u skladu sa tim zakonom uputi obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa. Takođe, uživanje zaštite nije bilo ograničeno na dostavljanje obaveštenja o određenim krivičnim delima i radnjama kao u Nacrtu.
U Ministarstvu pravde kažu da su predložena rešenja u Nacrtu zakona podložna promenama, a da još uvek nema konkretnog stava o tome ko bi trebalo da ima status uzbunjivača. Bilo je to prilično očigledno i na nedavnoj javnoj raspravi u niškom Apelacionom sudu.
Savetnica u Ministarstvu pravde Marijana Šarac tada je kazala da bi davanje statusa uzbunjivača svim građanima koji prijave korupciju ili ugrožavanje javnog interesa „obesmislilo institut uzbunjivača“. Ako ovaj zakon bude zaživeo, sledeći korak bi mogao biti proširenje kruga fizičkih lica koji mogu dobiti ovaj status, rekla je ona.
Međutim, Radomir Ilić, savetnik u istom ministarstvu, kazao je da već sada „ima prostora“ da se uveća krug fizičkih lica koja bi imala pravo da budu uzbunjivači. Prema njegovom mišljenju, Radna grupa Ministarstva trebalo bi da se bavi“ proširenjem koncepta uzbunjivača“.
– Smatram, recimo, da je potrebno naći modus da članovi antikorupcijskih tela u Srbiji budu zaštićeni kao uzbunjivači. To nije neko nepremostivo pitanje već samo stvar zakonske formulacije – rekao je Ilić.
Transparentnost Srbija je pak prošlog meseca ocenila da su mnoga rešenja iz Nacrta „korak unazad“ u odnosu na ona u modelu zakona i da svaki građanin koji ukaže na ugrožavanje javnog interesa treba da ima status uzbunjivača. Ova organizacija je iznela 17 „krupnih“ primedbi na rešenja u nacrtu.
Savetnik u Ministarstvu pravde Radomir Ilić „priznaje“ da je donošenje ovakvog zakona prilično težak posao, pre svega zbog nepoverenja da Vlada i resorno ministarstvo mogu da ponude kvalitetan predlog. Prema nekim mišljenjima, proces donošenja zakona trebalo bi da vode nezavisna tela i nevladin sektor, jer „korupcija potiče od vlasti“.
– Ipak, siguran sam da će Vlada, koja je zacrtala borbu protiv korupcije, uspeti da napravi savez sa građanima koji imaju hrabrosti da prijave korupciju – tvrdi Ilić.
U Ministarstvu dodaju da zakoni o zaštiti uzbunjivača postoje uglavnom u anglosaksonskom pravu.
O zloupotrebama u niškom zatvoru
– Ukazala sam na desetak zloupotreba u niškom Kazneno-popravnom zavodu, gde radim, i „prošla“ suspenziju, saslušavanja, pritiske, podmetanja i pretnje. Obratila sam se policiji, tužilaštvu, bivšoj ministarki pravde – nigde želje da se istraže slučajevi. Uspela sam da dobijem zaštitu kao uzbunjivačica, ali moji saradnici nisu. Dobili su otkaze, premeštani su, izgubili su zdravlje – kaže Valentina Krstić, koordinatorka niškog LAF-a.
Kako uzbunjivače zaštititi od otkaza
Niški LAF u obrazloženju predloga da „stalni članovi antikorupcijskih tela imaju status uzbunjivača dok im traje mandat i godinu dana po njegovom okončanju“ navodi da su oni u stalnom riziku da dođu pod udar svojih poslodavaca i drugih na čije zloupotrebe ukazuju. U njemu se podseća da aktuelna Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije predviđa formiranje lokalnih antikorupcijskih tela u celoj Srbiji, a da institut zaštite od gubitka posla već godinama važi za sindikalne predstavnike.
